Vlasotince – foto priča: Prvi „Vinski bal“ održan 13. jula 1960. godine!

ВЛАСОТИНЦЕ – Пандемија корона вируса прекинула је многе манифестације и разноразна окупљања, у нашој земљи и беломе свету, међу њима и наш Вински бал. Последњих година као време његовог одржавања усталио се последњи викенд у августу. Дакле, да је све као што није, ових би дана били слављенички расположени, обележавајући 60 година од првог и радујући се 35. Винском балу.

Поводом значајне годишњице наше најзначајније туристичко-привредне и културно-забавне манифестације овде вам, уз пригодну (наравно виртуелну) изложбу дајемо и кратак извод из књиге „Вински бал, првих 60 година“, која ускоро треба да изађе из штампе, као издање власотиначке библиотеке.

ИДЕЈА НИЈЕ НАША, АЛИ КАДА СМО ЈЕ ВЕЋ УСВОЈИЛИ, НЕ ОДРИЧЕМО СЕ!

Власотинчани воле (наравно, има и оних који припадају статистичкој грешци, па не воле) да попију, и да наздраве, и да прославе, али ако би неко помислио да је „Вински бал“ настао и израстао из те њихове наклоности према свему напред наведеном, тај би погрешио. Тек кад су нам други скренули пажњу на тај наш дар, и ми сами смо помислили да би вредело да се покажемо.

А почело је уствари овако: Туристички савез Лесковца је, желећи да обогати понуду у време одржавања Међународног сајма текстила и текстилних машина у Лесковцу, одлучио да у ту причу укључи и околна места – у Лебану је требало да се огранизује „Ловачка прича“, у Грделици „Рибарске ноћи“, а у Власотинцу „Вински бал“. Не знамо како је било у Лебану и Грделици, али се у Власотинцу Вински бал примио, или по нашки: запатио – и ево, „патимо се“ с њим већ 60 година.

Први Вински бал одржан је у среду, 13.7.1960, време је било тмурно, очекивала се киша, али је испало да не може бити боље. Они који су сујеверни кажу да је среда најбољи дан у недељи за почетак било каквог посла – као да су организатори Сајма текстила знали зато, па су у недељи Сајма (одржаног од 9. до 16. јула) уврстили Вински бал у програм за тај дан.

Да није било погрешке обавештава нас Наша реч од 16.7.1960: „Посебна атракција за посетиоце Сајма и многе грађане био је Вински бал у Власотинцу…“. Тај први Бал најављиван је у тадашњој штампи као „Вински бал под маскама“! Међутим, маске су брзо пале, показале су се непотребним, јер се свако од посетилаца намаскирао од мерака и расположења. Можда и зато што: „На дан уочи приредбе издата је ‘наредба’ да је ноћу, између 13. и 14. јула, у Власотинцу забрањена употреба воде за пиће“! (Наша реч, 23.7.1960).

Као што смо већ рекли, Власотинчани су са Винским балом потрефили у сред среде, а да ли је баш тако било најбоље је да видимо шта пише тадашња штампа: „Оригинална замисао о одржавању Винског бала у Власотинцу реализована је веома успешно. Било је песме, игре, свирке, пастрмки, прасића на ражњу, роштиља и правог власотиначког грома и племенке. Симпатичне импровизације на три платоа, од којих је један био на сплаву, одмах су изазвале одобравање гостију.“ (Наша реч, 16.7.1960).