Momčilo Cebalović: Momine priče – “Pismo”

Loading

Стигло ми је писмо из Никшића. Да није стигло, не би било ни ове приче о ђедовима.

Нисам их упознао. Ни ђеда са очеве, ни са мајчине стране. Блажа, очевог оца, упознао сам кроз приче, а о мајчином оцу Јанку није се ни причало кад сам одлазио код бабе у Пошћење, код Шавника. Тако ђедови нису постали јунаци мог детињства.

Кад унук одрасте без деде, као ја, свестан је одсуства те чудесне емоције између претка и потомка. А видим је око себе кад деде возе унучад у колицима, кад их шетају, кад се играју и смеју. Ја, који нисам био ђедов унук, тек почињем да градим ту тајну везу између мојих унука и мене. То се не пали на дугме, нема ту укључи-искључи. Дошао унук, па сада пламти љубав. Сваки сусрет, поглед, реч, плач и смех, сваки додир и пољубац су коцкице које се слажуу тој емотивној слагалици. Нисмо довољно заједно. Један је далеко од мене и када ми долази каже да је „узбуђен јер иде код деда Моме“, а други је тек дошао на овај свет. Тек треба да заједно савладамо ту чаролију и изградимо односе које ће они дуго памтити. Покушаћу да будем њихов деда јунак.

Опширније о в д е  

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading