Pre dve godine počeh da pišem neke priče, eseje, postove…Ima ih sada 88, najviše priča. Pogledah jutros čita li to neko. A ono – 10.000 čitanja. Mesečno od 200 do 400. Čitaju... Read more »
Двоје људи дуго чека дете. Када се појави, постане цео њихов свет. Године пролазе. Дете одраста, учи, постаје лекар. Отац и мајка верују да је све коначно дошло на своје место. А... Read more »
Таман када је требало да крене у прве освајачке походе, пубертетске бубуљице уздрмале су му самопоуздање. Имао га је тек толико да је и једна била довољна као алиби за повлачење. А... Read more »
BEOGRAD. – (Piše: Momčilo Cebalović, novinar). – Pita me Fb o čemu razmišljam…još sam pod utiskom one slike kada ubica peva državnom vrhu i pitam se da li je to bila namera... Read more »
Зло које влада нама није од јуче. Сетимо се владавине СПС-а, хиперинфлације, пљачки организованих у њиховој режији. Сетимо се њихових длера, милијарди девиза које су нестале. Ево извода из мог дневника из... Read more »
При сваком покрету, док сам се превртао у кревету, осећао сам јаке, оштре болове који су ме ударали у мозак. Добро сам их знао, дружимо се деценијама. Све је почело незгодним покретом,... Read more »
Момлило Цебаловић, ИЗУЗЕТНИ новинар некада угледне Политике (из које је су многи научили да читају и пишу) има свој блог под називом МОМИНЕ ПРИЧЕ. Хвала му што се оглашава на овај начин,... Read more »
Kad stupaju na snagu ove mere koje je spremila Vlada Srbije, u skladu sa ustavnim nadležnostima, koje je predstavio predsednik Vlade? Pitam, da li da idem odmah u supermarket ili da sačekam?... Read more »
Pola veka generacije FPN 1975. Beše septembar 1975. godine, izbaciše spiskove onih koji su primljeni, nas oko 500. Gužve ispred šaltera, u hodniku ispred amfiteatra. Čvrsto držimo dokumenta i novi indeks. Čekamo... Read more »
Прича о пиштољу, писаћој машини и сновима. У дневним сменама нисам имао ни тренутка предаха. Гужве у банци биле су тешко описиве, нимало безазлене. А ноћу, у тишини, док је пиштољ стајао... Read more »
Studenti su se „molili“ u pogrešnoj „crkvi“, išli u Brisel boreći se za demokratiju, poštovanje ljudskih prava. Brisel samo hoće da Srbija bude njihova kolonija, da budemo Afrika u srcu Evrope, da... Read more »
Nekada smo, kad smo bili mali, sredinom šezdesetih, išli na letovanja u opštinska odmarališta ili objekte Crvenog krsta širom naše domovine. Tako pamtim Slano kod Dubrovnika, Bogovađu, kod Lajkovca i Šuplju Stenu... Read more »
Станови нису само цигле и бетон који су исцртали границе простора у коме боравимо и живимо. Они се не мере само квадратуром, већ и бројем срца која у њему куцају. У њима,... Read more »
Политику је Слободан Милошевић покушао да подржави, претвори у јавно предузеће. Није успео. Спречио га је штрајк 31.7.1992. године, када је Политика стала, није изашла.После 5. октобра демократска власт је предала Политику... Read more »
На углу Призренске и Балканске, код такси станице, прекопута хотела „Балкан“, на путу ка Чубури и Каленићевој пијаци, застајем да се одморим. Седох на клупу на платоу који гледа ка пијаци Зелени... Read more »
Četrnaesta gimnazija – moja gimnazija! Fakultet političkih nauka – moj fakultet. Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, gde sam odbranio doktorat – moj fakultet. Ponosan. Dobre škole pohađao. Nisu one dopisne, već stvarne... Read more »
Izgleda da se škola nastavlja, da prosvetni radnici ne žele da poštuju odluke Vlade i ministarstva prosvete. Žele da regularno završe polugodište. Još da zaključe ocene, zaslužila su deca. Šta će sad... Read more »
Сутра је 29. новембар. То је некада у земљи у којој сам рођен био Дан Републике. Нестала земља, нестао празник. Али, сећам га се. Од празника које сам волео, имали смо и... Read more »
Книн, 1981. година, одслужење војног рока, у време када се на Косову свашта дешава. Ја, десетар, командир одељења, добијам у јулској класи војника из Витине, Албанац. Данима одбија да било шта ради.... Read more »
Ваља се средити. Рано јутро, око седам сати. Ваља стићи на посао или којекуд, нашминкан, сређен. Мора да је касно устала па није стигла да се среди код куће. Или, није смела... Read more »
Млекаџија раном зором гура трицикл, с металним гајбама у којима су стаклене флаше са млеком. Из гајби вади по неколико флаша и односи их испред врата својих суграђана, узимајући празне флаше које... Read more »
AKTUELNO: Vreme, ljudi, događaji. Autor čuveni, supertalentovani novinar Momčilo Cebalović. Videti ovde „Momine priče“ Read more »
Стигло ми је писмо из Никшића. Да није стигло, не би било ни ове приче о ђедовима. Нисам их упознао. Ни ђеда са очеве, ни са мајчине стране. Блажа, очевог оца, упознао сам... Read more »
Леп, сунчан дан, створен за шетњу са псом. Да будем искрен, Макс, тако се зове мој длакави пријатељ, најчешће мене изводи да протегнем ноге. Обично нам за то треба око сат. Он... Read more »
MOMINE PRIČE https://momocebalovic.blogspot.com/2024/09/2.html… Ако не буде у Дневнику, није се ни догодило – март 22, 2024. Редакција Вести Београдског програма радила је у оквиру деска. Имала је задатак да обезбеди сваког дана... Read more »
Srbija se trese, sve se trese. Naši strelci pucaju za zlato. Kakvi naslovi. Kakav patos. Kakva prodaja patriotizma, kakvo loženje. A u tim medijima ni reč da se Srbija bori za vazduh,... Read more »
Беше 1956. година. Тада је први пут приказан филм „Не окрећи се, сине“, по роману Арсена Диклића. На крају филма, отац, сакривен иза неког заклона, шаље сина у шуму да побегне, док... Read more »
Zgrada nekada bila poznata kao zgrada Politike. Onda Politiku zadužili kod Komercijalne banke. Bilo je dosta dugova, ali se samo ta banka naplatila, pa je Politika ostala bez zgrade. Postala podstanar. A... Read more »
Jadna je zemlja u kojoj učitelji,nastavnici, profesori…traže od svoje vlasti- zaštitite nas, tuku nas, prebijaju. Da to traže na ulici. A oni samo hoće da uče tu decu, da budu Ljudi.Državo, treba... Read more »
Углед и поштовање новинара специјалиста.Некада се углед новине градио на угледним новинарима. А новинари су свој углед градили на знању које се видело из онога што пишу и потписују. Сваки дан, кад... Read more »
УЧИТЕЉИ. – Кад стигнеш у неке године, као ја, кад поодмакнеш на животном путу, треба стати и осврнути се, погледати шта је за тобом остало. С времена на време. Тек да се... Read more »