Primer za ugled: Srba Takić, pesnik za decu i mlade

Срба Такић је ерођен 12.5.1962. године у Власотинцу, средње Усмерено образовање завршио је у Власотинцу, а Факултет политичких наука у Београду. Од обнављања Листа Власина, 1995. године, радио је у његовој редакцији, а од 1. јуна 1996. као приправник-волонтер у сталном радном односу. Општинска скупштина га је, 27.12. 1997. године, именовала за главног и одговорног уредника и заменика директора, а од 25.2.2000. именован је за директора Листа. Од 29.3.2002. године био је директор Културног центра Власотинца, све до 15.10.2004. (читаво то време обављао је и дужност главног и одговорног уредника Листа Власина, којег је, својим преласком, припојио у састав Културног центра).
Споразумом о преузимању, 31.5.2006. године прелази у Фондацију даровитих Христифор Црниловић, на место организатора програма и уредника издавачке делатности. За председника Управног одбора Фондације изабран је 10.12.2008. године. Уз то, 2008. и 2009. године, био је директор Дирекције Винског бала. Крајем 2008. године (29.12) постављен је за в.д. директора Библиотеке, а за директора 25.12. 2009. Ту функцију обављао све до сада, новембра 2025. године (са прекидом од годину и по дана, 2015. и 2016. године).

У свим установама у којима је радио (и био им на челу) трудио се да побољшавањем услова рада и набавком нове, савременије опреме њихов рад учини квалитетнијим, ефикаснијим и приступачнијим корисницима. Те напоре пратила је и жеља да новим делатностима (које је уводио у свим фирмама где је био) обогати њихов рад, учини их важнијим и признатијим у својој заједници. У Листу Власина увео је издавачку делатност и, свуда где се је касније премештао, овим послом није престајао да се бави. Зато, Такић с поносом истиче да је, као уредник, до сада урадио преко 300 наслова – књига, часописа, зборника и разних пригодних издања, док је, од тих, као приређивач, урадио десетак књига, а још толико њих сам написао. У Културном центру је покренуо издавање Власотиначког зборника, Колонију карикатуре, Дане Христифора Црниловића (који су се, на жалост, његовим одласком угасили).
У Библиотеци је, такође, покренуо издаваштво, и до сада имамо одштампаних 100-тинак књига са њеним знаком. Формирао је и Легат Миодрага Нагорног, сликара и графичара, који је, тим поводом, велики део свог стваралаштва завештао нашој установи. Недавно је основао и Легат Драгана Д. Видосављевића, библиофила и посвећеника чувања националне и завичајне историје. Издавање Власотиначког зборника пренео је под окриље Библиотеке. Покренуо је и издавање часописа Библиотеке, којег је назвао Наше Власотинце. Уз то, за живота проф. др Ђуре Стефановића покренули су часопис Дејанске свеске, наравно, као издање Библиотеке.
Овде би требало додати (чини се да то, за ову прилику, није без значаја), да је он и председник Удружења Лоза и Удружења Поштоваоци Свете Горе Атонске, као и Општинског одбора СУБНОР-а. Такође, члан је Управног одбора Удружења потомака ратника 1912-1920. и Удружења Дејанаца. Преко њих покретао је и спроводио разне акције и пројекте, у које је укључивао велики број људи, са којима га повезују заједничка интересовања, потребе, интереси и жеље. Многе од акција и пројеката спајао је са активностима Библиотеке, заједно се појављујући у јавности, што је доводило до успешније реализације и јачања поверења код корисника.
Тако је Библиотека била један од иницијатора за подизање споменика Милану Нешићу, као и спомен-обележја Христифору Црниловићу. Пред остварењем је и његова иницијатива за подизање споменика Војводи Илији Стрељи, што ће се приписати као захтев Библиотеке. Исто тако, својим учешћем у организацији Винског бала, Богојављењског пливања и Власинског спуста, један део обавеза (и заслуга за урађено), као саорганизатора он је пребацивао на Библиотеку… Све ово чинио је са намером да нека велика имена, значајна за наш завичај, а потиснута из колективног сећања, буду поштована и сачувана од заборава. Ово је радио са чврстим уверењем да без поштовања минулог не можемо градити будуће, и да су, без чувања и уважавања духовних темеља, сва наша стремљења јалова и осуђена на кратко трајање. Ово све у славу нашег Власотинца и на радост и корист његових грађана.
Није на одмет да се овде помене да се Срба Такић бави и писањем, у почетку у Листу Власина, сада у часопису Библиотеке Наше Власотинце, као и у Власотиначком зборнику и у Дејанским свескама. У највећем броју књига које је уредио, и/или приредио, он је и аутор њихових предговора/поговора. Аутор је и три књиге поезије за децу и две књиге „озбиљне“ поезије. Написао је и неколико пригодних публикација о Власотинцу (и потписао се као њихов уредник, у име издавача). Учешћем на разним поетским конкурсима, широм Србије, освојио је десетине првих и осталих награда.