Prijatelj, Kolega, Novinar, Profesor, Čovek, Ljudina… Boško Lomović. Profesionalno pravilo nalaže da sve što se o njemu napiše u ovom momentu, mora da počne velikom slovom. Jer je i on takav bio. Veliki. https://casopiszmaj.com/zbogom-dragi-bosko/ https://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/175064/preminuo-novinar-i-pesnik-bosko-lomovic-.html U svemu što je radio. U svemu čime se bavio. U brizi za porodicu. Za Milku, Vasku i Vladimira. Za Laru, Tamaru i Isaka, koji su bili njegov poseban univerzum. U gotovo ekstremnom načinu na koji je branio srpski jezik. I u svojim kritikima, i u razgovoru, i u svojim književnim delima. I u novinarskim tekstovima. I u lokalnom kafeu Mocart, kod Mićala, kada bi mu, u prolazu, uz prvu jutarnju kafu, skočio pritisak, jer…