Jednog dana, zvoni mi telefon. Glas sa one strane žice kaže: „Ovde Vladeta Jerotić. Moram da Vam kažem da sam Vas citirao na jednom svom predavanju“ (oduševljen pesmama turskog sufijskog pesnika Junusa Emrea koje sam prevela i priredila). Meni dovoljna potvrda…
Odslušam sve ono pametno što je imao da mi kaže i pomislim „Zašto nemamo više ovako VELIKIH ljudi?“ Gde bi nam bio kraj?
Inače, za slučaj da smo zaboravili, ove godine se obeležava tačno 100 godina od njegovog rođenja!
