Mora li lepota žene nužno sa sobom da nosi i tragičnu sudbinu ili je ipak u pitanju nešto drugo?
Da je društvo u stanju da prema darovitom pojedincu povuče najbrutalnije poteze, učili smo na mnogo načina. Iz književnih i filmskih ostvarenja, iz biografija umetnika, a ponekad i slušajući o iskustvima drugih ljudi, znanih i neznanih.
Neshvaćeni i dosledni sebi, svi ti specifični subjekti stradavali su od mediokriteta koje je ujedinila trivijalna ljubomora ostrašćena nesigurnošću i strahom.
Slična tragedija se desila i Maleni iz istoimenog filma.
Film Malena iz 2000. godine je inače remek delo italijanskog režisera Đusepea Tornatorea i jedan je od najboljih italijanskih filmova svih vremena. Malena, čiji lik igra Monika Beluči je zavodljiva i tajanstvena mlada žena koja živi u malom sicilijanskom gradu tokom Drugog svetskog rata.
Ona je udovica čiji je muž poginuo u ratu (mada će se kasnije ispostaviti da je došlo do greške) i koja zbog svoje lepote i nepristupačnosti postaje predmet žudnje muškaraca i kolektivnog ogovaranja čitave sredine.
Zašto se uopšte treba baviti Malenom?
Moj prvobitni utisak o njenom karakteru i sudbini se poklapao sa utiscima filmske publike. Dakle, prelepa, tiha i kulturna žena sa jedne strane i primitivna sredina koja joj život pretvara u pakao, sa suprotne. Jasna je granica između dobra i zla.
Međutim, sa godinama i iskustvom čovek menja percepciju i na drugačiji način doživljava knjigu, sliku ili film sa kojim se ranije upoznao.
I upravo tako, posle više od dvadeset godina od kada sam prvi put odgledala film, nakon što sam mu se nedavno vratila, nešto me je inspirisalo da postavljam brojna pitanja, naročito tokom scene gde prebijaju Malenu.
Da li je Malena imala alternative koje nije iskoristila ili je tako moralo biti? Da li je sve apsolutno crno i belo kao što smo učili u bajkama ili su zapravo, obe strane imale svoju ambivalentnost? Šta je Malena trebalo da iskomunicira i tačno kome? Šta (ni)je radila ispravno?
Ako lepotu zamenimo nekim drugim talentom i stavimo u savremeni kontekst, možete vrlo lako prepoznati koleginicu sa posla, svoje dete u školi, prijatelja umetnika…Sve one nežne duše koje okolina kinji i maltretira zato što su drugačiji.
Malena je ovde izabrana po mom ličnom afinitetu i zbog jednog „aha“ momenta u periodu proučavanja veština komunikacije i adaptacije.
Click to access Posao_izrastao_iz_hobija_Intervju_za_Magazin_Politike.pdf
