ЛЕСКОВАЦ – У доба лаког игнорисања, одустајала сам да у целости објавим подужу поему „Путоказ за луталицу“. Сада ми је нешто дошло да би требало. Можда има оних који су данас пожелели да игноришу мрак који нас гута и препусте се необичним валерима.
ПУТОКАЗ ЗА ЛУТАЛИЦУ
I
Причаћу ти о данима,
Када не требаш ништа сем тишине
И једног зида уместо платна,
Да на њему одгледаш филм
Према истинитој причи,
Из прошлости и будућности.
О теби.
Причаћу ти о сатима несанице,
Када се тинта ума разлије у свест
И вртоглаво падаш у безумље,
Од чијег амбиса се разбијаш,
А ипак не умреш.
Једино ти се зенице изокрену наопако,
Јер само тако
Можеш видети причу,
Која се дешава Сада:
Сусрећеш се са песмом,
Која те одувек тражи
И стрпљиво чека на свој тренутак
Када нећеш имати куд,
Сем да видиш само њу.
То је исто, као када возећи се у ауту,
Мислиш како више ништа нема смисла
И како ти мисли нису биле од помоћи,
Нити су те довеле тамо где желиш бити…
А онда, следећа песма на радију
Као да се обраћа теби…
II
„Два бола те као два вука
Гризу изнутра.
Један – што ходаш земљом сигурно,
Али њој не припадаш.
Оштро је рогљасто камење
За твоја нежна стопала,
Те газиш њоме невољно и збуњено.
Други је – што би да узлетиш,
Али се бојиш висине
Да те не издају крила,
Једном давно сломљена.
Зато више луташ у себи,
Него изван себе.
Али лутања се морају,
И лутања се требају
Да би се открили путеви,
Који на споредне личе,
А њима заправо путују
Необичне песме и луталице –
Свици што ти део пута осветле.
Њихове речи су невидљиви прсти,
Који ти на ухо пуцкетну,
Од чега схватиш ко ниси,
Од чега схватиш и где ниси,
Па крећеш да силазиш с кормила ума
И гледаш у океан своје душе,
Са чијег се дна чује вапај:
„Урони и ослободи ме“.
III
Ти слутиш,
Да нешто огромно у теби
Жели да исплива из тебе,
И осећаш га по таласима,
Који се муче и разбијају,
Али никако да се прелију
Преко рубова твог залеђеног срца.
Ако одлучиш да се предаш
И испустиш део свог безмерја,
Требаће ти стрпљење трагача злата
Док сломиш и уситниш сав лед,
И пустиш да се отопи
Топлином покајничких суза јер,
Страшно је сазнање каква смо мучења
Спремни учинити себи да очувамо хладноћу,
И сакријемо од света један топли бескрај.
Но, сада је добро да се овога сетиш –
Сваки порођај боли,
Али ипак претходи новом животу.
IV
Када прокопаш и отопиш
То залеђено море у теби,
Спусти сидро,
И урони до самог дна своје душе.
Само знај да испод површине појавних облика
Важе сасвим другачији закони.
То су закони дубине и тишине.
Они су у теби, они су у мени,
И у биљкама и животињама су.
Њиховим дејством,
Време постаје једна другачија димензија –
Више не журиш јер немаш где закаснити,
Нити шта изгубити.
Утишај своје мисли
И слушај на милион тихих начина.
Поветарац у крошњи дрвета
Чува мудрост коју жели да ти исприча:
Последњи лист који пада са дрвета
Је онај, коме је поломљена грана,
И искидана веза са кореном.
V
Твоја душа одувек зна ко си,
Иако си ти одлучио да заборавиш,
Како би верно одиграо своју улогу,
И задивио публику.
Чак и онда кад си разочаран
Што публика није задивљена,
Ти си ризница нетакнутих дарова,
Који чекају да их узмеш.
Твоја душа одувек чува за тебе
Јединствену поруку,
А твој је задатак да је прочиташ свету!
Да ли схваташ сада,
Да су једно место и једно време
Сачувани само за тебе?
И да постоји милион музика,
Али само је једна компонована,
Да ти отплешеш свој космички плес.
Слушај своју музику и пусти да те води“.
VI
Ево нас опет,
Сумња, ти и ја…
И док питаш се „како?“,
Јер вазда је са умом било тако,
Кажем ти – лепо,
Пашће ти само на памет!
Баш онако, како се дешава и свима:
Изненада и некако.
А кад ти падне напамет то нешто,
Што тако силно желиш да стигнеш и ухватиш,
Срце ће ти ударати галопом дивљих коња,
Па ћеш сам себи изгледати неухватљив,
И свима ћеш бити неухватљив.
Све што треба је –
Да негујеш то чудо у теби
Јер ако се свемир шири,
Зашто не би могао и ти?
Ако сумњаш,
Или се обесхрабриш,
Опет иди.
Корак напред има снагу.
Ти можеш.
Ти јеси.
А то, то ти већ могу рећи како.
Отвори врата свога срца и врати се кући.
На том прагу се лутање завршава,
И почиње твоја сврха.
Као што је и моја –
Да пронађем луталице
И будем њихов путоказ.
