Pročitah, upravo, jednu objavu, pa se setih:
Dobije moj Vuk nagradu (neću reći iz kojeg predmeta, ali s obzirom da je povuko na mamu, podrazumeva se…) kad na Danu Opštine sve čitaju (nagrađene) njega preskoče- NE PROČITAJU!!!
ŠOK za Vuka.
Naravno, da, „naravno“, njegova mama nije bila u sali, jer je išla na zadatak, tako da nije mogla sa sinom da podeli Šok.
Da ga uteši, da mu kaže „nema veze“, ali i da mu ne kaže i da ode i DIGNE ŠKOLU U VAZDUH.
Bili su iz porodice, čekajuću da čuju Vukovo ime, ali ne – i mama.
Drugi put, dobije Vuk (opet) nagradu (republičko takmičenje), ali u ŠKOLI kažu DA ONI NE MOGU DA IDU!!!!!!!!!!!!!!!
Pođe mama i (članovi porodice), ali ne i IZ ŠKOLE!!!!!!!!!
I, na to, ne znam zašto i iz kojeg razloga- ne odreagujem.
Treću put, opet nagrada (međunarodno takmičenje), iz ŠKOLE NE IDU (a, podrazumeva se da treba da pođe „neko“ (neću opet reći ko…) jer je ŠKOLA ORGANIZOVALA TAKMIČENJE!!!
Opet, mama, i OPET mama NE DIŽE ŠKOLU U VAZDUH.
Dođe Gimnazija, Vuk se javi da napiše rad, prof. srpskog kaže „ne“ (nije imao 5.).
Dođe on kod kuće, priča, vidim tužan, ja besnim, „jedem žive ljude“, ključam, vičem- piši, kucaj, šalji!!!!!!!!!!
U minut do 12 (do ponoći), pošalje rad- DOBIO NAGRADU!!!
Vuk i još dve devojčice iz Gimnazije.
Međunarodno takmičenje, pet (5) dana na Kopaoniku, raznovrstan sadržaj- edukativan, popunjeno vreme.
Kad, ne lezi vraže, ja u selu, zove Vuk, govori u dahu:
„Rekli nam (da ne imenujem), da se VRATIMO AUTOBUSOM, DA PRESEDAMO….“
Okrenu mi se i selo i celo Kosovo!!!
Jurim broj (koga treba da zovem), gorim, BUKTIM, VATRA IZ MENE….
Tek, dobijem koga treba da dobijem i….
Vrate se bezbedno deca.
P. S. Sad se kajem, kao i za sve „slučajeve“ (koje sam ovde sporadično navela), što nisam potegla Ministarstvo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Jer, da sam ja otišla i DIGLA ŠKOLU(ŠKOLE) U VAZDUH, svalili bi krivicu na mene.
Nije što bi na mene, nego na Vuka.
Oni KRIVI, AL’ RAZVRZLI BI PO ŠKOLI, KO SVE PROSVETNI RADNICI ŠTO UMEJU.
P. P. S. Odužih, al natuknu me objava….
Neću da pišem da su PROSVETNI RADNICI (!!!!!!!!!!!!) NASRTALI NA MENE, JURIŠALI FIZIČKI, a onda I UZELI NA ZUB mog Vuka, KAD SAM PISALA „o kosovskim parama“ koje su kradimice, noću podizali, šunjali se ko lopovi da ih niko ne vidi, iako je bila UREDBA Rep. Srbije o ZABRANI PODIZANJA novca koji stiže iz Prištine.
