ПРСТ
Најуниверзалнији људски орган је прст. Чудо једно од направе. Ниједан други љуски орган нема ни приближно толико могућности као што има прст. Један обичан прст. Наизглед обичан. Наизглед никакав. Наизглед немоћан. Наизглед неважан.
Прстом можеш да привучеш себи, да да одгурнеш од себе, да дозиваш, да удаљиш, да ућуткујеш, да претиш, милујеш, да дајеш подршку, да пошаљеш на губилиште, (јао, умало да ми промакне) њиме можеш да се почешеш (најкоришћенија функција) чак и тамо где те не сврби. Прст може да служи и као љубавно помагало, а богме тај средњак се користи и као еколошко оружје. Прстом можеш да чачкаш мечку ако ниси довољно речит. Прстом можеш да пробаш пекмез, да улониш мрљу, да покажеш правац, прст се користи као кашика за ципеле које никад нема кад ти треба. Прстом можеш да бургијаш, да правиш рупу у торти и у закону. Давањем отиска прста држава као институција принуде те узима под своје, јбг-а. Ако потпишеш прстом можеш да постанеш богати наследник (прича за малу децу, али ми волимо да верујемо у бајке). Стављањем прста на чело дозива се памет. Кад се удруже прсти су песница или шака која прима или даје. Није људски да ти неко гурне прст у око, али и то се дешава. Прст је судбина.
А тек какви могу да буду прсти! Најпознатији су нежни и лепљиви. али о томе неки други пут.
