ЦРНА ТРАВА – Општина Црна Трава, на југу Србије, по природним лепотама, чистом ваздуху и гостољубивим домаћинима, одушевљава сваког путника-намерника. Нажалост, овај живописни крајолик убрзано нестаје. Има села у којима живи тек по неколико старина. О овом делу Србије готово се једино чује у зимским месецима када су многа села одсечена од света због снега који каткад достиже и два метра. Укратко: сиромаштво и старост друже са невољама и – заглушујућом тишином!
Непосредно после Другог светског рата, 1948. године, Црна Трава је имала 13.614 становника, 1953. евидентирано је 12.902, а 1971. пописана је 9.672 житеља. Од тада почиње демографски суноврат. Према подацима из 2016. евидентирано је 1.339, сада у двадесет и пет села и средишту општине, процењује се, живи нешто више од хиљаду становника.
Славољуб Благојевић, који је на челу општине последњих двадесет година, односно од 2001, истиче да годишње премине педесеторо људи, а роди се једно или двоје деце! Због тога се залаже да држава бројним подстицајним мерама допринесе оживљавању овога дела Србије и насељавању породица из других крајева.
То, међутим, не иде нимало лако, а пример којем нису потребне додатне илустрaције, назвали бисмо „случај породице Перовић“. „Пре два месеца у кући у којој смо живели као подстанари са петоро деце пао је део плафона и морали смо да се иселимо. Са децом сам отишла код мојих, далеко од Црне Траве, док не нађемо другу кућу. Супруг, који ради по уговору у Дому здравља, остао је у Црној Трави због посла. О свему смо обавестили председника општине. После седам дана донели су решење о укидању додатка који добијамо за бебу. Као образложење наведено је да су 3. септембра (када смо и деца и ја још увек били у Црној Трави) долазили на врата наше куће, али нисмо били ту и тада су донели закључак да смо се одселили. Да ли је ово више смешно или тужно, не знам, прича Тамара Перовић, која са супругом брине о вишечланој породици.
Перовићева наставља: „Црна Трава званично води политику враћања породица. Међутим, када дође нека породица и интересује за становање, људи који воде општину одвраћају и говоре да неће овде моћи да живе јер су хладне зиме, велики снегови, лоши људи и слично. Зар је нормално да то раде они који би требало да буду на располагању грађанима и делују у њиховом интересу! Мени су једном приликом рекли да су направили уговоре за седам породица да преко социјалног годишње могу да добију 150.000 динара и није ми јасно на основу чега??? Ако је то новац који је општина добила од државе за породице, зашто то не исплаћује општина него социјално? То су два потпуно различита буџета! Или, ако је то преко социјалног, којом се то уредбом одобрава толики износ одједном и чиме је дефинисан годишњи лимит од 150.000 динара? Како се покривају ти захтеви у социјалном? Заиста бих волела да неко коначно почне да се бави овим питањима! Зашто нас покушавају да направе социјалним случајевима ако то нисмо.“
Црна Трава као општина годинама кроз медије води политику враћања породица. Истина је да је овде све окренуто против породица. Ми смо, наставља Перовићева, после седам дана проведених у Београду, добили решење да нам се укидају подстицаји општине за бебу јер смо се „одселили“. Да ствар буде још гора иста особа потписује то решење и одлази после неколико дана са проценитељем да погледа кућу за коју смо конкурисали да је купимо. Потпуно је нелогично да се одсељаваш и у истом том месту истовремено купујеш кућу! А то је само кап која је прелила чашу! Ја у Црној Трави немам више ништа, тако да немам шта ни да изгубим, а кад проговори онај који нема шта да изгуби, тај има много тога да каже.“
На нашу молбу да прокоментарише „случај породице Перовић“, председник СО Црна Трава Јоца Митић, наглашава: „Лично познајем супруга Тамаре Перовић, али њена изјава није веродостојна. Увек је општина Црна Трава давала помоћ социјално угроженим породицама, па и овој. Радимо све што је у складу са законом у жељи да обезбедимо што боље услове грађанима Црне Трава, наравно у складу са нашим могућности.“
Богата смо породица, имамо петоро деце, нисмо социјални случај
Тамара Перовић, која је врло активна на свом инстаграму, каже: „Овде се побеђује под слоганом „За нашу децу“. Е па нешто под хитно мењајте, јер овде ништа није за нашу децу! Волимо Црну Траву и желимо да останемо овде, боримо се годинама, доприносимо општини кроз разне акције за децу, а та иста општина чини све да нас исели. И како онда да се Црна Трава одржи и да неко овде живи???“
(фото: лична архива породице Перовић)
