Радомир Лукић, некадашњи професор Правног факултета у Београду, чувен по оштроумности и својим досеткама, говорио је за себе да се читавог живота осећао само као сељак, непоколебљиво поносан на своје скромно порекло из села Милошевац крај Велике Плане.
Професор Лукић је нарочито био поносан и на своје српско порекло. Поред познате приче да се на обрани докторске дисертације појавио у српској народној ношњи, смело питајући чланове комисије да ли желе да дисертацију брани на француском или енглеском језику, за њега се везује још једна интересантна анегдота.
Наиме, Лукић је упорно инсистирао да студенти пишу ћирилицом. Чак је и одбијао да испитује студенте којима је у индексу (студентској књижици), име и презиме било написано латиницом. Будући да је држао предавања на предметима из прве године (Увод у право, Теорија државе и права), терао би студенте да пре полагања промене индекс, упишу име ћирилицом, а потом би их испитивао.
