У оквиру Лета у Власотинцу почели „Дани Валтера“ током којих ће на биоскопском платну бити приказане три позоришне представе које је Власотиначки алтернативни театар поставио средином деведесетих година прошлог века.
Ову тродневну манифестацију организују Културни центар Власотинце и Инфодеск у знак сећања и поштовања на једну сјајну глумачку екипу која је оставила неизбрисив траг на власотиначким даскама које живот значе.
Дани Валтера посвећени су свим члановима овог позоришта, уз жељу да се публика ових дана посебно сети прерано преминулих чланова овог позоришног ансамбла – Љубише Шушулића Џаље, Богољуба Митића – Богета Мизе, Јована Тримчића и Срђана Милоша.
Да се пројекције изведу технички је омогућио Зоран Стојичић, који се поред глуме, у Валтеру бавио тоном и расветом. Он је снимке позоришних представа Валтера сачувао на ВХС тракама. Вечерас је приказана представа „Српска драма“, сутра је на програму представа „Ближи небу“, док ће у петак бити приказана „Ђенерал Милан Недић“.
Млади, пуни нових идеја, пуни енергије да мењају свет на боље, храбри, спремни на изазове, помало бунтовници са разлогом и са великом љубављу према позоришту окупили се те 1995. године најпре Богољуб Митић – Боге Миза, Љубиша Шушулић Џаља и Срђан Милош Киген.
Настаје Валтер театар као алтернатива тадашњем аматарском позоришту, које је на репертоару имало махом Нушића и Бору Станковића. Окупљају се и као алтернатива целокупној културној учмалости вароши, без икакве и ичије идеје да се нешто промени, да се направи искорак на боље. Подршку Валтер добија и од глумца Предрага Смиљковића, који је све време професионално уз своје пријатеље. У једном тренутку као да цело Власотинце постаје Валтер, људе је понео њихов ентузијазам и посвећеност којом су крочили на позоришну сцену.
На даскама које живот значе 23. децембра 1995. године заблистали су Српском драмом“, Синише Ковачевића, у режији Љубише Шушулића Џаље, уз сјајну глумчку екипу коју су поред Богољуба Митића, чинили, Јовица Димитријевић, Иван Јанковић Соса, Војислав Арсеновић, Зоран Стојичић и Срђан Милош.
Пажњу је привукла и одлична сценографија са оригинално постављеном мрежом измећу публике и позорнице која је симболично одвајала два света. Овације публике обележиле су премијеру прве представе Валтера. Овај догађај за историју је организовао Информативни лист Власина.
Уследила је представа „Ближи небу“ Жељка Хубача у којој су поред Војислава Арсеновића, Јовице Димитријевића, Богољуба Митића и Ивана Јанковића, заиграли и Љубинка Цекић, Зоран Стаменковић, Јован Тримчић и Сунчица Митровић, као редитељи овога пута се потписују Давид Путник и Љубиша Шушулић, организатор остаје Информативни лист Власина.
Трећа представа „Ђенерал Милан Недић“, рађена је по тексту Синише Ковачевића, у режији Љубише Шушулића. Поред маестралног Богољуба Митића, у представи су играли Дивна Милосављевић, Данијела Стоименовић, Јовица Димитријевић, Димитрије Валчић, Душан Крстић, Јован Тримчић, Лариса Динкић и Никола Златковић
Кажу да је ово била најкомплетнија представа у којој је сваки глумац пронашао себе у лику кога је глумио, а сваки лик пронашао своје право место у причи, која је била нешто сасвим друго од онога на шта су људи навикли, у причи која извлачи из дугогодишње колотечине једноумља.
„Ово је позоришни комад који баца другачије светло на странице новије српске историје“, рекао је тада редитељ Љубиша Шушулић.
Представа „Српска драма“ је 1996. године проглашена за једну од десет најбољих аматерских представа у Србији, а октобра 1999. године је три пута изведена у Швајцарској.
Са представом „Ближи небу“ Валтер је победио на Смотри аматерских позоришта у Лебану.
У годинама које су дошле, професионалне каријере раздвојиле су власотиначке валтеровце, неки су наставили да се баве глумом, други су изабрали неке другачије путеве. На жалост, део ове сјајне екипе: Љубиша Шушулић, Јован Тримчић, Богољуб Митић и Срђан Милош више нису међу нама, они сада сигурно играју своје представе у бескрајном плаветнилу власотиначког неба. Публика је вечерас минутом ћутања одала почаст прерано преминулим глумцима.
На полеђини афише за прву представу је писало: „Не одређује провинцију географска ширина, она је стање свести, она је у људским главама. Недајмо да провинција станује у Власотинцу, бар када је позориште у питању! Нека крај ове представе буде велики почетак позоришног живота у Власотинцу!“
И заиста Власотинце тих година није било позоришна провинција, Власотинце је било Валтер.
Након подсећања публике на прву представу Валтера, окупљени глумци су са сцене поздравили публику и још једном се наклонили љубитељима позоришне уметности, преноси лист Власина.
НАПОМЕНА:
Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Медија центар 016: „(Не)обични људи власотиначког краја“. Напомена: „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
