Danilo Kocić, aforističar u pokušaju: „Konkurs za aforističara godine“, Čajetina

• Простаклук победио високу проституцију. Она је у илегали!
• Политичари су нас издали. Немамо шта да крадемо.
• Бити криминалац уносан је занат. Ако те не ухвате, богат си. Ако те осуде имаш и стан и храну!
• Просечан Американац не зна где је Србија. Просечан Србин не зна ни њене границе!
• Имамо оно што немамо. Они немају оно што нама недостаје.
• Срби са КиМ се масовно селе. Њихове некадашње комшије одавно су на Дедињу.
• Да живот нема краја још бисмо славили Дан младости. Друже Тито што нас изненади.
• Срећан сам што сам сиромашан. Полиција не зна моју адресу.
• Волимо се превише. У мржњи смо прваци света.
• Сумњају да сам погодан. Бар се у нечему слажемо.
• Срећа моја. Нисам највећи лажов. Победила ме ТВ.
• Код нас је све неспојиво. Власт воли где је. Опозиција би да буде где није.
• Сви ме оставили. Само власт брине о мени. Када је гласање.
• Пропаст је на сцени. Нема промашаја. Чак и без редитеља.
• Дајте ми власт. Показаћу вам колико се добро – лаже.
• Свака власт је бивша. Чека се школско звоно.
• Човек сам од речи. Никад не говорим истину.
• Неће бити краја нашим мукама. Они ће отићи, али са новима нисмо – начисто.
• Полтроне можемо да не волимо. Али, они су се најбоље снашли.
• Свестрано сам образован. Глупост је моја лична карта!
• Одавно ме нема у евиденцији живох. Морам да проверим – умрлице!
• Нама једино недостаје Галеб да оборимо рекорде свих рекорда!
• Глуп сам, али то није довољно. Има много бољих од мене!
• Упорно ћутим, а они упорно у записник уносе све што су чули!
• Трпеза је била препуна ничега. Довољно је да се смејемо јер имамо – све!
• Нисам никада залутао. По мирису кућног прага знао сам колико сам далеко од – живота!
• Ова стварност је пролазна. Ни новој се боље не пише.

П.С.
Да будем искрен. Нисам се ни надао.
Годинама се не јављам на конкурсе. Разлоге не бих објашњавао!!!