LESKOVAC – Ove pesme objavljene u časopisu Avlija.
Данило Коцић
СЕНКЕ, РЕЧИ И ДОБРОТА
Давно и кришом
Мотрио сам твоју сенку
На брду за дозивање!
Реч и речи
Из мога рукописа
Обрасли густом травом!
Сваки знак и зрачак
Дан као осама
Одавно се раскомотили!
ЖИВОТ
Замакао одавно живот
Нема више умовања
Да обојим нову причу!
Видео сам те издалека
У причама и песмама
У којима су страдале речи!
Ни име ти нисам упамтио
Нешто ме сустигло ових дана
Да шапат и мирис твој дозивам!
ТРЕШЊА
Завезане речи се отегле
Не пазе шта имају
Док берем узреле трешње!
Кајање, туга, па опет ништа
Каква површна мисао
На небу осутом звездама!
Одавно мислим како ме зову
Моје име другачије читају
Као да су заборавили родослов!
На почетку причања старих слика
Минула су бајководна времена
Остала је само пречица у хладу!
Када год чујем њено име
Занемим од лепоте прохујалог сна
И пожутелог папира на коме је њен рукопис!
Видео сам и патио због виђеног
У каменој загубици забрђанске тишине
И брег је утрнуо у магли и забораву!
Не прекидају се одласци без враћања
Записујем живот само у осенченим мислима
Одбегао именик, свукуд и никуда нас нема!
Идем полако, као да крадем жељу
У лепом јесењем дану док сељаци беру грожђе
И док одлазим у непознаницу сам и кришом!
