Данило Коцић, публициста: Афоризми у публикацији „Пун ми је кофер, селим се“, аутор проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић.
Избор афоризама о Србима у расејању: (позадина, узроци и последице)
Прометеј, Нови Сад, 2026. Један од најбољих познавалаца афористике на нашим просторима и њен најпоузданији тумач јесте проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, професор социологије на Нишком универзитету, научник, истраживач, професор и педагог великих и широких интересовања, који у својим интердисциплинарним радовима радо и често користи афоризме. Чини то, било да их цитира ради илустрације својих поставки и закључака, било да их тумачи и објашњава научним поступком. (Александар Чотрић)
Pun mi je kofer, selim se, Dragoljub B. Đorđević, aforizmi
%
Проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић: Мој задатак је био, будући да нисам антологичар, да из тог мноштва изаберем оне који се непосредно и посредно дотичу дијаспоре. Сабрао сам за неколико година (2022-2025) 1.635 афоризама о Србима у расејању, и то само редовно пратећи „Политику“ која има четири рубрике о њима: „Афоризми“, „Сатирикон“, „Из историје сатире“, „Карлов угао“; нешто мало из листова „Вечерње новости“ и „Данас“, магазина „НИН“, много више из часописа Сатираскоп, сајтова Етна и Шипак, и нешто више из богатих публикација Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског зида до пада српског зида (Огњановић, 2020). Заједљиви азбучник: мисли и афоризми (Ристић, 2025), Друга књига мојих пријатеља (Пантић, 2025, Како победити (не)пријатеље (афоризми са тужне пруге) (Коцић, 2025).
Проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић: СТУДИЈИ „ПУН МИ ЈЕ КОФЕР, СЕЛИМ СЕ“: Избор афоризама о Србима у расејању (позадина, узроци и последице)
Напомена – сви афоризми Данила Коцића објављени на странама:
22, 29, 39, 50, 59, 65, 72, 82, 95, 99, 104.
• У мом селу одавно нема ђака, а какво је време и пензионерима је одзвонило.
• Затвор је једини мој дом. Бескућник сам.
• Почашћен сам привилегијама. Први за хрна у народној кухињи.
• Живим у гету сиромашних људи. Бар смо слободни и достојанствени.
• Прелепе су ми мисли. Живим у страћари.
• Немам јахту, немам авион, ни девизни рачун у банци. На списку сам народне кухиње. Мало ли је, пријатељи!
• Неки се уселили у виле, други срећно домогли – контејнера!
• Наш излаз из тренутног лавиринта је – безизлаз!
• Не слушајте моје савете. Без контејнера не бих – преживео!
• Мој бег из сиромаштва није успео. Због велике гужве, поновљен је – старт трке!
• Идемо на демократске изборе само да педантно упишемо – покојнике!
• Сенка је пала. Молим вођу да се мало склони. Да га боље видимо!
• Наша сцена је као џунгла. Молим вас, да ли то говорите о позоришту или скупштини!?
• Они су у паници, али не беже. По сценарију, још није изабрана страна!
• Достојанствен смо народ. Подносимо све хирове власти. Доказујемо колико можемо и када не можемо!
• Безуспешно трагамо за успешним вођом. Правимо се као да га већ немамо.
• У сиромашној Србији почиње игра милиона. Не динара, него гласова!
• Владају мирно и без притиска. Не рачунам велике силе које повремено – зановетају!
• Он је невиђени председник. Зато је стално – виђен!
• Када ускоро завршимо реформу образовања, дипломе ће се делити по скраћеном поступку да бисмо што пре стигли у Европу!
• Наши криминалци успешнији од европских. Због тога за њих не важе наши – закони!
• Наше сиромаштво је моћно. По нечему смо бољи од остатка света!
• Моја религија није измишљена. Ако не рачунемо – евро!
• Пропали смо и пре времена. Бољи смо од – целог света!
• Просечан Американац не зна где је Србија. Просечан Србин не зна ни где су њене границе!
• Нисам се вратио, а нисам ни хтео, јер нема коме да се вратим!
• Одлазим из овог мрака. Да нађем себи – живот!
• Отишао сам да бих дошао, а боље би било да се ништа није десило!
• Боље да сам мигрант него бескушник. Бар бих имао оно што немам у својој земљи!
• Промашај сам генерације. Сви отишли у – иностранство!
• Мој живот је тамо где нисам. Овде – животарим!
• Није важно куда идем. Само да идем. Својевољно!
• Мирис мога поднебља нећу дати. Ниједо обећање није вредно тог далеког сна мога детињства!
• Немам пасош. И не треба ми. Живим у свом свету!
• Живети овде и сада више није храброст него првилегија. Али и за то се треба борити!
• Имам двојно држављанство. Српско и ничије. Не дам их никоме!
• Направих кобну грешку. Остадох где сам – рођен!
• Толико сам срећан у овој земљи. Да умрем од – смеха!
• Прогласили ме издајником иако свакога дана пишем – родољубиве песме!
• Продајем будућност и наду. Интересовање велико. Мораћу да набавим нове количине!
• Угрожена је будућност младих. Полако се затварају границе!
• Купујем будућност за радно место у иностраној компанији!
• Бележимо све веће успехе. Отворен још један затвор и затворено десет школа!
• Отишли су најбољи. Сада ће најгори бити – најбољи!
• Постао сам сиромашан изнад очекивања. То је успех којим се хвали и ова – влада!
• Сви ме хвале што брзо учим. Једино не могу да научим границе Србије. Теши ме што и мој професор географије није сигуран!
• Они из круга двојке најбоље виде Србију. Ако се шалимо. Боље него да плачемо, а плачемо!
• Где се може наћи цела Србија. На старим географским картама. Али, ни њих нема у продаји!
• Победићемо све, па макар нестали. Принципи су важнији од живота!
• Наш живот је музеј на отвореном. Све старац до старца!
• Опустеле градске улице. Нестала села. Само они владају!
• То што у селу за годину дана није рођено ниједно дете, није вест. Новост је што прошле недеље нико није – умро!
• Постигао сам највећи успех у каријери. Изабран сам за председника МЗ у којој сам – једини становник!
• Пси пореметили ноћну тишину. Умирање – настављено!
• Једва чекам да падне мрак. Да поправим – наталитет!
• Боје, укуси и киша, другачији су у мом крају. Опраштам се од – туђине!
• Од оне власти добих чир. Од нове пролупа срце. Од следеће нећу, ваљда, превремено нестати!
• Одавно је бескућник. Нема кућу. Живи у – вили!
• Ова влас је инспиративна. Пролупао сам!
• Живим у касаби и мислим као и други. Иначе, не бих ни – мислио!
Крај
Danilo Kocić – hroničar našeg vremena i čuvar pisane reči juga Srbije
НАПОМЕНЕ:
Избор афоризама о Србима у расејању: (позадина, узроци и последице)
Прометеј, Нови Сад, 2026.
Један од најбољих познавалаца афористике на нашим просторима и њен најпоузданији тумач јесте проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, професор социологије на Нишком универзитету, научник, истраживач, професор и педагог великих и широких интересовања, који у својим интердисциплинарним радовима радо и често користи афоризме. Чини то, било да их цитира ради илустрације својих поставки и закључака, било да их тумачи и објашњава научним поступком.
Као резултат Ђорђевићевог минуциозног проучавања феномена исељавања, миграција и дијаспоре, те, паралелно, најкраћег књижевног жанра, настала је ова изванредно поучна, интересантна, и вредна књига. Импресивно је колико је афоризама професор у дужем временском периоду прочитао, проучио, изабрао и тематски сврстао, да добије дело које има унутрашњу чврстину, иако је састављено од мноштва веома разноврсних микро делова. Урадио је то приређивач на начин на који нико пре њега није, јер је тематици приступио експертски, аналитички, с пуном одговорношћу и посвећеношћу. Довољно је само прочитати списак литературе коју је професор користио, те листу аутора чије се мисли у овом избору налазе, па закључити да је пред нама капитално дело у које је уложено велико знање, искуство, енергија, време, па и емоција.
Српски афористичари и њихове колеге на Балкану пишу о бројним темама, међу којима су најзаступљеније о странкама, изборима, власти, функционерима, корупцији, криминалу, медијима, Косову, Европи… Да се није појавила ова књига, не бих никада помислио да је толико много и толико добрих афоризама написано на тему дијаспоре и исељавања, јер сам сматрао да то није у фокусу наших афористичара. Наравно, ово питање је једно од најважнијих, јер у крајњем води оној суштинској дилеми: да ли ће нас и даље бити на овој територији, под овим именом и с овом историјском свешћу, или ћемо нестати, као што се у прошлости већ догодило бројним другим народима.
„Пун ми је кофер. Селим се.“
Овом кратком реченицом, која звучи као уздах, одлука, изговор и дијагноза у исти мах, почиње једна од најдубљих и најдуговечнијих српских прича: прича о одласку. Назив књиге описује и наш вековни замор. То је крик који не долази само из пртљага спакованог на брзину, већ из трпљења које је прешло сваку меру. А управо у тој мери, на граници трпљења и наде, афоризам постаје најтачније огледало једног друштва.
Ово је књига афоризама о дијаспори, миграцијама, илузијама и разочарањима, о Европској унији и Балкану, о свету који нас привлачи и одбија истовремено. А изнад свега – о намa самима, какви јесмо кад скупимо храброст да се погледамо у огледало.
Дело професора Ђорђевића сведочи о једној од најболнијих рана савремене Србије: одласку. Та рана није само статистика, мада и она забрињава – сваке године око петнаест хиљада грађана напусти своју земљу, често без намере да се икада врати. То је, пре свега, духовно и друштвено питање: шта остаје од земље када оду њени најмлађи, најхрабрији, најкреативнији? И како се та празнина може успешно разматрати, ако не и кроз афоризам – кратку форму која једино може издржати тежину туге и лакоћу подсмеха у истој реченици?
Зборник открива и једну важну социолошку чињеницу: дијаспора је данас најмногобројнија, најуспешнија и најраспрострањенија „српска провинција“. Она није више само економска категорија – она је културни, психолошки и идентитетски феномен. На простору од Беча до Чикага и од Малмеа до Сиднеја, Срби су саградили своје паралелне светове, где се лакше дише, али се често теже живи.
Афоризми у овој хуморној енциклопедији исељеништва приказују дијаспору као симболички мост: она је доказ да се сања амерички сан, али се човек буди када „петао са плота“ закукуриче. И у том хуморном, али болном раскораку између стварности и очекивања, сместила се сва наша емигрантска истина.
Приређивач је пуне три године сабирао мисли на ову тему. То нису само гласови афористичара – ту су и новинари, песници, мислиоци, научници, како из Србије, тако и из региона и света. На једном месту сабрани, они чине мапу великог кретања једног народа које траје више од једног века, а последњих деценија тај егзодус поприма драматичне размере. Социолошка анализа, историјски контекст и лична сведочанства сложили су се у ову панораму као у бревијар колективног искуства: понекад суровог, понекад духовитог, али увек истинитог.
Афоризам је непревазиђен у исказивању парадокса. То је једина књижевна врста у којој се човек може и насмејати и забавити, али и продубити мисли и освежити дух, за свега неколико секунди. Афоризам је жанр који највише личи на путовање: кратак, брз, муњевито прелази преко граница мисли. И као што су наше сеобе вековима трајале – од средњовековних избеглиштва, преко гастарбајтерских возова, до авиона нискотарифних компанија – тако и овде, у овој књизи, путује све: идеје, страхови, наде, горчина, иронија и црни хумор. Ништа не остаје на свом месту. Као ни ми.
Сваки од ових изабраних текстова, ма колико кратак, носи у себи читаву судбину. Кад Славица Агић каже: „Корење нам је овде. Цветови и плодови на Западу“, у тих неколико речи смештена је читава историја нашег народа, растрзаног између родне груде и новог живота у туђини. Да је слично и у суседној Хрватској, сведочи запис Иве Мије Андрића: „Исељавање младих трајат ће све док не остаре“. То је готово демографска формула претворена у шалу – шалу која више боли него што засмејава.
Слика домаће стварности у афоризмима је реалистична до бруталности: Србија је „на европском путу, зато нас газе“ (Милан Пантић), место одакле се највише одлази и најмање враћа. С обзиром на то како се одвија процес исељавања, Ивица Кесић забринуто примећује: „у земљи ће остати само кртице“. Тај цинизам није само сатирично виђење – то је социолошки импулс, огорчено сведочење о земљи која се празни, док се број функционера и даље мистериозно умножава.
Аутори у панорами сликају Европску унију као недостижну целину, политички „Кафкин замак“ у коме се непрестано трудимо да докажемо да смо достојни уласка. Али врата су увек негде даље, а услови увек мало строжи за нас него за друге и недостижнији данас него јуче. Европа је у афоризмима истовремено и матица и маћеха, и географија и фикција, и обећање просперитета и сећање на туђа разочарања. („И Европа нас посматра као небески народ. Зато је наш европски пут у облацима.“ Миладин Берић).
Србија је, наравно, стално „на прагу Европске уније“, али, како један афоризам каже, често „служи као отирач на том прагу“. Политичко одуговлачење, бирократски лавиринти и геополитичка преговарања претварају ЕУ у митску заједницу у коју смо „крeнули још јуче, али је тамо нисмо затекли“. У том зачараном простору сатира открива једну једноставну истину: некада мање боли одлука Европе, а више сопствено огледало.
Посебан шарм збирке лежи у афоризмима који приказују свет као позорницу апсурда: Европа које се плаши Русије, Русија која се плаши Европе, Америка која „замеси, Европа испече, Балкан прогута“, Кина која прави терене, ЕУ која плаћа играче, а Русија навија за нас. У неколико кратких реченица, аутори разоткривају све парадоксе међународних односа.
Србија је у тим афоризмима мали, али жилави статиста, некад комичан, некад трагичан, некад наиван, али увек опскрбљен духовитошћу која спасава ствар. Као да су, у свету који стално игра руски рулет, једино афористичари научили где је празна комора.
Александар Чотрић
Проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић: ПУН МИ ЈЕ КОФЕР, СЕЛИМ СЕ
УВОД – Кратко, краће, најкраће – афоризам
Волим афоризме, ту сведену књижевну форму – коју поједини оспоравају – и да бих освежио по правилу круте и јалове социолошке текстове, често их користим у својим студијама и монографијама. Дубљи разлог огледа се у чињеници која сведочи о томе да, свиђало се то социолозима или не, они својом сажетошћу и бриткошћу, те позадинским значењем више откривају истину о друштву него многе социолошке анализе, чланци и књиге. Што даје за право Ратку Божовићу да закључи:
„Наши афористичари настављају змајевско-домановићевску традицију. Они су наследници знаменитог Станислава Јежи Леца. Захваљујући Нушићу и Стерији дознајемо колико су малограђани и родољупци наши појмови дугог трајања, наше константе. Београдски афористичарски круг је показао колико је у њих надмоћна иронија, духовитост, досетка и смехотворство. Бунтовни афористичари пркосили су власти која је поништила и слободу и истину и закон. Заиста су бушили балон мртве јавности затвореног и застарелог друштва. Писали су баш онако како су доживљавали свет својих опсесија у друштву пропадања. Чинили су то без длаке на језику“ (Поповић, Гордана 2023б. „Критика је ‘Ахилова пета’ наше културе. Интервју: Ратко Божовић, професор и социолог културе.“ Политика, 30. април и 1-2. мај. стр. 15).
Међутим, настављачи Стерије, Домановића и Нушића нису према заслугама добро прошли у делу – Антологија сатире и афоризама (Љуштановић, Јован, Пешикан Љуштановић, Љиљана 2025. Нови Сад: Матица српска) – које је требало да буде капитално с обзиром да се појавило у антологијској едицији „Десет векова српске књижевности“.
Да још малкице подупремо потпорни зид Раткове оцене одређењима самих афористичара шта је то афоризам:
„Афоризам је плес на врху игле“;
„Афоризам је сиромах са речима, а богаташ духом“;
„До појаве афоризма, многе глупости су биле неописане“ (Д. Антонић);
„Афо(к)ризам као друштвена дијагноза“ (Božilović);
„Афористичари раде Сизифов посао. Траже смисао у бесмислу“ (Ilić);
· „Постоје писци способни да на двадесет страница напишу оно за шта су мени потребна цела два реда“ (Карл Краус);
· „Писци морају да схвате да афоризам мора да буде кратак. И морају да схвате да неке ствари морају да прећуте“ (Дангубић);
„Немогуће је смислити афоризам црњи од стварности“ (Габријел Лауб);
„Немирење са лошим изроди афористичара“,
„Сатира је шведски сто стварности“ (Markov Musinov,);
„Афоризам је неуспело прећуткивање“,
„Афоризам је као ‘швепс’. Освежавајуће горко!“ (Мићковић);
„Пишем афоризме јер више није време за приче“ (Симић);
„Срећа моја да пишем родољубиве афоризме. Да нису, ухапсили би ме“,
„Од свих жанрова, само у афоризмима стварност је оригинална“,
„Невероватно! Све је баш онако како пишу афористичари“ (Симић);
„Најбољи афоризам није написан, дешава се“ (Марковић);
„Тамо где успевају афоризми, не успева много тога“ (Томић);
„Афоризми су избрушене крхотине разбијеног огледала“ (Баљак);
„У земљи у којој не цвета слобода, сатиричари су као пчеле. Убадају, па настрадају“ (Филиповић);
„Пишем само о најгорима. Нема бољих за сатиру.“ (Несторовић);
„Пошто је афоризам кратак, у њему и велики постају мали“ (Чотрић);
„У афоризмима се налази скривено значење. Зато од читалаца скривају Афоризме“ (Павић);
„Добра страна афоризма је што не може да се чита напрескок“ (Баљак, 2025а:18);
„Сатира је мач са две оштрице, али и оклоп“ (Баљак);
„Афористичари су антипод брбљивости…“ (Петковић);
„Афоризме пишем ноћу – потребан је што већи мрак“ (Ристић, 2025:7);
„Афоризам је згуснута, али упркос томе слободна мисао“ (Баљак, 2025в:20);
„Афористичар сања о једној реченици којом би све рекао, али се увек пробуди“ (Закић);
„Живот пише афоризме. Све су краћи“ (Ђерић Лаки).
***
Колико год се афористичари трудили да смисле савршен афоризам, такмичећи се и организујући многоврсне конкурсе и манифестације сатире, то се до сада није догодило, и питање је да ли није претерана, немогућа мисија. – Њему се примакао афоризам Александра Чотрића: „Идем стопама Црњанског. Написао сам афоризам о Лондону.“ Баш овом изреком префињеног мајстора започињем у две-три реченице образлагање мог избора афоризама о Србима у расејању. Афористичари су посветили дужну пажњу рак-рани српског народа, државе и друштва у целости – експлозији исељавања у ине земље и на друге континенте. Написали су на стотине, не ли и на хиљаде, афоризама о одсељеницима. Мој задатак је био, будући да нисам антологичар, да из тог мноштва изаберем оне који се непосредно и посредно дотичу дијаспоре. Сабрао сам за неколико година (2022-2025) 1.635 афоризама о Србима у расејању, и то само редовно пратећи „Политику“ која има четири рубрике о њима: „Афоризми“, „Сатирикон“, „Из историје сатире“, „Карлов угао“; нешто мало из листова „Вечерње новости“ и „Данас“, магазина „НИН“, много више из часописа Сатираскоп, сајтова Етна и Шипак, и нешто више из богатих публикација Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског зида до пада српског зида (Огњановић, 2020)[31], Заједљиви азбучник: мисли и афоризми (Ристић, 2025), Друга књига мојих пријатеља (Пантић, 2025[33]), Како победити (не)пријатеље (афоризми са тужне пруге) (Коцић, 2025).
Сврстани су у једанаест нишâ поређаних азбучним редом:
„Безперспективност“ (разлог исељавања),
„Властодршци / политика“ (и разлог и кривци расељавања),
„Европа / ЕУ / свет“ (похвале и критике),
„Одлазак / повратак“ (зашто се отишло и да ли ће бити враћања),
„Отаџбина / патриотизам (став о њима),
„Распродаја будућности“ (емигрирање омладине, памети и стручњаштва),
„Сиромашлук“ (узрок мигрирања),
„Србин / Срби / Србија / Балкан“ (менталитет, митологија),
„Тарабића шљива“ (последице одсељавања, демографски пад),
„Туђинство“ (искуства у дијаспори),
„Шареница – Бркина“ (без класификације).
На крају је „Списак афористичара“.
***
Читаоци и критичари мог избора нека држе на памети чињеницу: он је сачињен као припремна радња за монографију – Нашинци (Социолошки коментари написа о Србима у расејању) – коју ћу објавити до истека текуће године.
СПИСАК АФОРИСТИЧАРА
Славица Агић 11, 36, 47, 63, 76, 93, 99, 103
Златомир Алексић 21, 36, 47, 57, 76, 93
Божидар Андрејић 36, 63
Иво Мијо Андрић 8, 11, 47, 57, 63, 70
Александар Антић 30
Радомир Антић 47
Добривоје Антонић 16, 21, 26, 36, 47, 57, 63, 70, 76, 93
Александар Апостоловски 47, 76
Еустахија Арсић 36
Русомир Д. Арсић 70
Александар Баљак 17-18, 21, 26, 36, 47, 57, 63, 70, 76, 93
Жељка Башановић Марковић 26, 77
Мирослав Беловић 57
Миладин Берић 11, 57, 70, 77, 93
Милорад Берић 37
Слободан Берић 37
Милан Бештић 63
Тоде Ристи Блажевски 70
Недељко Блажић 99
Блокадери 26
Богдан Богдановић 26
Шандор Богданфи 103
Иван Божидар 93
Никола Божиловић 16, 37, 48, 63, 77
Радивоје Бојичић 27, 37, 48, 57, 63, 70, 77, 93
Седина Бркић 21
Јасмина Буква 48, 63, 77
Владимир Булатовић Виб 37, 99
Јован Н. Бундало 63
Момир Васић 27, 93
Павица Вељковић 77, 93
Милоје Вељовић 21, 48, 103
Илија Веселинов 37, 64
Душан Видаковић 21, 27, 37, 48, 57, 63, 70, 78, 93, 103
Милан Видојевић 48
Владимир Влаховић 103
Владислав Влаховић 48, 64, 78
Душан Влаховић 78
Душан Војводић Бирџа 103
Милован Вржина 57, 78
Стефан Врчевски 37, 57
Живко Вујић 78
Јелена Вукелић 13, 48, 64, 91, 103
Стефан Вучевски 57, 78
Жељко Гавриловић 64
Милан Гајовић 37, 58, 64, 79, 94, 103
Михалаки Георгиев 70
Русана Голева 38
Горан Гоцић 103
Иван Граховец 94
Никола Грубјешић 58
Љубисав Грујић Груја 48
Милан Гутовић 99
Игор Браца Дамњановић ДИБ 38, 48, 58, 79
Радивоје Рале Дамњановић 27, 38, 64, 79
Ратко Дангубић 17, 71
Мирјана Димитријевић 27, 79
Томислав Димитријевић 64, 79, 94
Зоран Додеровић 13, 21, 38, 58, 64, 79, 94
Радојка Драганић 38
Биљана Драгутиновић 37, 48, 79
Звонимие Дрвар 38
Јандре Дрмић 64
Раде Ђерговић 21, 27, 38, 48, 58, 64, 71, 79, 103
Митар Ђерић Лаки 18, 21, 27, 38, 49, 64, 71, 80, 94, 99, 103
Миле Ђођијоски 71, 80
Драгољуб Б. Ђорђевић 37, 94
Живко Ђуза 21, 49
Милорад Ђукановић 80
Маја Ђукановић Османчевић 27
Зоран Ђуровић 27, 58, 64, 71, 80, 99
Милан Живановић 49
Анђелко Заблаћански 80
Растко Закић 18
Јован Зафировић 49
Јордан Зафировић 49, 71
Ђуро Змијањац 27, 38, 49
Горан Иванковић 21, 28, 38, 49, 64, 71, 80, 94, 99
Миленко Ивановић 58, 80
Небојша Иваштанин 28, 80
Данко Ившиновић 39, 49
Љубомир Илић 22, 28, 38, 80, 94
Милован Илић 71
Милован Илић Минимакс 49, 65
Нешко М. Илић 16, 22, 28, 39, 49, 58, 65, 71, 80, 94
Саво Илић 65
Владо Јаворски 99
Гојко Јанковић 39
Радивоје Јевтић Јенки 50
Дражен Јерговић 21, 39, 58, 95
Жељко Желе Јовановић 22, 28, 50, 58, 65, 71, 81, 95, 103
Миленко Јовановић 50, 58
Петар Јовановић 28, 71
Раде Јовановић 39, 50, 81
Срђан Јовановић 22, 50
Владимир Јокић 28
Момо Капор 99
Нада Караџић 28, 35, 99, 103
Радоје Караџић 58, 81
Зоран Кесић 50, 99
Ивица Кесић 11
Раде Кецојевић 104
Војче Китановски 71
Алексеј Кишјухас 81
Андриј Ковиљ 65
Божо Кос 28
Братислав Костадинов 28, 59, 81, 104
Мирослав Костадинов 29, 82
Горан Костић Горштак 39, 72
Симеон Костов 22, 29, 72, 82
Герхард Кохер 99
Данило Коцић 22, 29, 39, 50, 59, 65, 72, 82, 95, 99, 104
Јован Крагујевић 29
Миливоје Крастић Шоп 72
Карл Краус 16
Далибор Крстић 65, 95
Љиљана Крстић 39, 51, 59, 65, 72, 82
Љубиша Крстић 22, 72, 82, 95
Миша Лазар 22, 29, 39, 72, 82, 99
Добривоје Лазаревић 50, 65, 95
Миодраг Лазаревић 22, 30, 40, 51, 59, 65, 72, 82, 95, 104
Сима Лукин Лазић 51
Вељко, Лалић 40
Пеко Лаличић 30, 40, 51, 72, 89
Габријел Лауб 17
Бошко Ломовић 95
Бојан Љубеновић 23, 30, 51, 59, 72, 83, 95, 99, 104
Ива Мажунарић 84
Славица Максић 84
Ненад Максимовић 40
Милорад Марјановић Марона 66, 72, 84
Снежана Марков Мусинов 17
Жељко Марковић 51, 66, 72, 95
Маја Марковић 17, 40, 72, 84, 95, 104
Марина Аристо Марковић 72
Томислав, Марковић 59, 99
Снежана Марко-Мусинов 104
Саво Мартиновић 59
Слађан Мартиновић Буковски 12, 23, 30, 40, 51, 59, 68, 84, 96
Саша Матић 84
Нада Матовић 73, 84
Слободан Матовић Џаја 51, 73
Маринко Мијовић 12, 41, 65
Петар Милатовић Острошки 85
Саша Милетић 23, 51, 59, 65, 72, 84, 96
Милен Миливојевић 51, 60, 96
Дејан Милојевић 66
Лела Милосављевић 104
Ненад Милосављевић 85
Пантелија Милосављевић 23
Мирко Миљковић 104
Драгутин Минић Карло 23, 41, 52, 60, 66, 85, 96, 104
Александар Минчевски 41
Андреја Мирицки 41, 85
Бранислав Митић 42, 52
Ненад Митић 30, 42, 60
Драгослав Митровић 66
Митар Митровић 52
Радмило Мићковић 17, 30, 42, 52, 60, 66, 73, 85, 96
Ивко Михајловић 66, 86, 96
Љубиша Михајловић 86
Момчило Михајловић 67
Рајко Мицин 42, 73
Јован Вељин Мокрински 52
Нинус Несторовић 18, 23, 30, 52, 60, 67, 73, 86, 96
Јован Николић 42, 52, 60, 67
Сергије Николић 31, 86
Никола М. Никшић 42
Милад Обреновић 52
Драган Огњановић 60, 86
Милан Оклобџија 60
Динко Османчевић 60, 86
Петар Павић 18
Драган Павличић 23
Живко Павлов 31, 60
Срђан Павловић 42, 53
Марко Пајић 31, 42, 53, 67, 86, 96
Вељко Пајовић 32, 73, 96
Миленко Пајовић 67
Драгиша Пандуровић 53
Зоран Пантић 67
Милан Пантић 11, 23, 42, 53, 61, 67, 73, 97
Радислав Раша Папеш 42
Марко Пејић 73
Бошко Перински 42
Стефан Петковић 32, 53, 61, 67, 97
Владан Петровић 73
Димитар Подваразачов 53
Зоран Т. Поповић 73, 87
Живко Продановић 33, 61
Душан Пуача 23, 32, 42, 53, 74, 87, 98
Владимир Пуљић 87
Миливоје Радовановић 43, 67
Душко Радовић 53
Велизар Радоњић 43
Горан Радосављевић 23, 32, 104
Марина Раичевић 32, 61, 67, 97
Миодраг Раичевић 24, 53, 61, 74, 87
Бојан Рајевић 32, 97
Марија Ранђеловић 24, 32, 74
Дејан Ристић 88
Драган Ј. Ристић 18, 24, 32, 54, 61, 67, 74, 88, 97, 104
Радован Ристовић Аца 68, 88, 97
Иван Русјаков 43, 54, 61
Јагода Саблић 24
Исмет Салибеговић 43
Милан Р. Симић 17, 24, 32, 43, 54, 61, 68, 74, 88, 97
Слободан Симић 24, 33, 43, 54, 61, 68, 74, 89, 97, 104
Давид Симоновић 33, 89
Владан Сокић 89, 105
Мирослав Средановић 25, 33, 44, 54, 75, 90
Млађан Станковић 68
Саша З. Станковић 75
Драган Старчевић 33, 44, 54
Душан Старчевић 61, 68, 75, 90, 97
Владимир Стефановић 25, 55, 90
Ленче Стоименова 75
Александар Стојадиновић 90
Светозар Стојадиновић 90
Милко Стојковић 25, 55, 61, 68, 75, 90, 98
Миодраг Стошић 34, 90, 105
Славка Суботић 90
Рашид Султан 55
Решад Султановић 59
Томислав Супек 55
Миодраг Тасић 25, 34, 44, 55, 90
Витомир (Вита) Теофиловић 7, 34, 44, 55, 62, 69, 75, 91, 98, 105
Милан Тодоров 34, 55, 91
Васил Толевски 25, 34, 44, 53, 68, 75
Зоран Р. Томић 17, 75
Станислав Томић 44, 55, 62, 69, 91
Павле Тончић 91
Дејан Тофчевић 44
Борислав Трајковић 62, 98
Никола Трифић 91
Спиро Ћајко 58
Владимир Ћалић 75
Михаило Ћелешевић 35
Милорад Ћосић 25
Милорад Ч. Ћосић Ћоса 35, 44, 62, 69, 91
Александра Филиповић 17
Ристо Филчевски 46, 62
Флорин Царан 62
Љупка Цветанова 55
Бранислав Црнчевић 55
Александар Чотрић 7, 18-19, 25, 35, 44, 56, 62, 69, 75, 91, 98, 105
Милан Шарац 69
Миленко Шарац 25, 46, 62, 69, 92, 98
Миладин Шеварлић 105
Далиборка Шишмановић 35, 46, 62, 69
Владимир Шојхер 35
Мићо В. Штрбац 92
О ОДАБИРАЧУ:
Драгољуб Б. Ђорђевић (1954, Доњи Комрен, Ниш), социолог религије, ромолог и кафанолог, доктор социолошких наука (1983), редовни професор (1994) и шеф Катедре за друштвене науке (1995-2018) Универзитета у Нишу – Машински факултет, предавао социологију културе и морала и професионалну етику инжењера, председник Југословенског удружења за социологију (1998-2000), главни уредник универзитетског часописа Теме (2001-2011), оснивач (1993) и почасни председник (2008) Југословенског удружења за научно истраживање религије, члан Одбора САНУ за проучавање националних мањина и људских права и Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, члан Српског књижевног друштва.
Специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска).
Награђеник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо: периферијска кафана и около ње, 2011) и награде „Војин Милић“ за најбољу социолошку књигу у 2023. години (Лифт није играчка: социолошка казивања о лифту /у, испред, иза и около њега/, 2023)
Објавио шест стотина радова у домаћим и страним часописима, написао и приредио преко педесет књига и зборника, међу којима су најновије публикације:
1. Питао сам малог пужа (Моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу) (друго издање 2019),
2. Џепна социологија за почетнике (треће издање 2020),
3. Секте и култови (друго издање 2020),
4. Тома Семафорџија: социолошки портрет брисача шофершајбни (2020, саписац Д. Тодоровић),
5. Допринос Рома култури народа у Србији (2022, саприређивачи Т. Варади и Д. Тодоровић),
6. Лифт није играчка: социолошка казивања о лифту (у, испред, иза и около њега) (2023),
7. Лепа села лепо копне (2024, саприређивач А. Костадиновић),
8. О њима за нас: прилози историји српске социологије (2024),
9. Роми Србије према попису 2022. године: стање и перспектива (2025, саприређивачи Т. Варади и Д. Тодоровић),
10. Зајде Баџа: ромско култно место (друго издање 2025, саписац Д. Тодоровић).
