ЛЕСКОВАЦ – Да ли је реално да на овом минису деца уопште немају грејање у школи, да уче у јакнама, да кући долазе прехлађена, а да се професори мало загреју на пећку и да ли је нормално да се о томе ћути?
Ово питање поставила је данас једна од мајки ученика који похађа Пољопривредну школу у Лесковцу, а сличне поруке стижу ЈуГмедии и из осталих школа које имају сопствене топлане.
Директор ове школе са око 140 ученика Далибор Јовановић каже да није баш тако како пише мајка, да има грејања, али да је врло слабо: “Угаљ је врло лошег квалитета. Три ложача су обучена да рукују котлом, даноноћно грејемо, али су радијатори млаки”, објашњава директор.
Сличан проблем има и Основна школа “Петар Тасић”, чији се директор јутрос жалио Одељењу за друштвене делатности града Лесковца, жале се и ученици Хемијско-технолошке школе на полухладне учионице, а жалбе стижу из Школе за текстил и дизајн, чији директор Бојан Стевановић негира тврдњу родитеља у ученика.
“Ми смо имали проблем два дана када су учиниоце биле хладне али то је било на минус 13 степни. Понедељком јесте мало хладније јер се школа викендом не греје, а школа је велика, прозори стари, тешко ју је загрејати. Тај проблем биће решен када се изврши енергетска ефикасност с обзиром да смо ушли у програм”, објашњава директор.
Међутим, сви они жале се на лош квалитет угља, а реч је о “соко” коцкама, које школе већ шест година набављају централизовано преко јавних градских набавки од нишке фирме Моницом д.о.о.,која је у склопу компаније “Младост” из Лесковца.
Иако смо директору Моницома у Лесковцу послали поруку с образложењем зашто желимо да се чујемо, он је одговорио да је на састанку. Међутим, један од директора објашњава о каквом се угљу ради. “Раније је тај угаљ горео као барут. Чист. Сада тиња, као да је влажан, као да је “жљ” категорије. Нисам у стању да објасним”, прича уз напомену да му не помињемо име.
О лошем квалитету угља говоре и у Друштвеним делатностима: “Није проблем само код нас, већ у целој Србији”, каже Александра Стојиљковић, задужена за енергетику при Друштвеним делатностима и објашњава да се набавка врши у колубарским рудницима.
“Јесте да је набавка централизована само да би се школама олакшао посао. Али директори, који склапају уговор с добављачем, могу да промене добављача”, додаје.
Остале средње и основне школе у градском лесковачком језгру повезане су на даљинско грејање ЈП Топлане, па немају проблема, а основне школе “Коста Стаменковић” и “Вук Караџић” користе мазут, ови други заједно са Техничком школом “Раде Металац”, одакле су такође стизале примедбе на грејање на почетку другог полугођа.
“Деца у Пољопривредној школи су хуманитарци. Сада њима треба помоћ и ја молим да се овој школи и нашој деци помогне”, апелује мајка с почетка овог текста.
