Ona povezuje radove iz nekoliko, do sada, ostvarenih tematskih celina. Radovi su vezani istim umetničkim nagonom i likovnim pristupom – sekire i motike, jezik su kojim autor saopštava svoje poimanje stvarnosti, ljudskih odnosa i vrednosti kojima teži.
Stari upotrebni predmeti, oruđe, koriste se kao simbolički elementi za komponovanje skulptura, svojevrsnih narativnih celina.
Drugi stav je onaj koji ukazuje na vrednosti koje treba afirmisati, a koje su vezane za čovekovu intimu, svet ličnog ali i univerzalnog (skulpture Susret, Radost, Hajde da plešemo).
Traženje pojedinca istraživanjem svoje prošlosti, kao i potreba za podrškom i jasnim osloncem u porodici i tradicionalnim delanjima iskazani su kroz radove kao što su Otac, Pogled i Sedenka. Oni zaokružuju lični stav i osećaj da je tek povratkom u prošlost, a to se kroz radove manifestuje i povratkom starim predmetima, moguće razumeti sadašnjost i osvestiti neke vrednosti za budućnost.
Miloš Šarić je osnovne akademske studije vajarstva završio na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a na istom Fakultetu i doktorirao, na studijskom programu Primenjene umetnosti i dizajn 2019. godine, uža umetnička oblast vajarstvo.
