Sam. Baš kao i ova tačka koja je usledila nakon ove odvažne, snažne reči. Sam. Tačka je samo dodatno osnažuje. Utemeljuje njenu nepogrešivu istinu. Samoća je za hrabre. Da isrtaješ u njoj, u sebi, da spoznaš sebe.
Koliko si puta samo tako nemo, nepomično sedeo. Rešen da se svom težinom ukotliš u dati momenat i prepustiš se mišlju. Rešen da sebe takvog zbunjenog, nedovršenog bolje upoznaš. Utoneš, tako ukopljen, u sopstvene nepregledne horizonte u nadi da se objasniš sebi.
Samoća ume da te kažnjava, ako je ne prigrliš kao svog saveznika. Hoće da ti si umili kao mačka koja ti lukavo pokraj nogu prede. Koja traži da joj se posvetiš i da je maziš. Tako i tvoja samoća. Jednostavna prepuštenost samom sebi. Ako je ne iskoristiš kao alat i sredstvo da sebi pomogneš i sebe izgradiš – hoće da te ujede. Baš kao mačka koju u nemaru nagaziš. Nakostrešeno grebe u samoodbrani.
Dok sediš sam, prepuštajući se učmaloj letargiji, samoća te već grabi. Vuče te prstima milujući ti obraze, otpuhujući ti pramen kose iza uvete. Šapuće ti reči koje nisu nikad bile tvoje, ali koje ti ispunjavaju um i olako potiskuju vedrinu. Reči koje te plaše, oslabljuju. Nadvijajući se gordo iza tvojih leđa, steže ti ramena pakosnim osmehom. Telo ti se već zateže, svaka ti se žila u telu sukobljava. Uzaludno pružajući otpor, tvoj um, već umoran, prelistava slike kao fotografije u albumu. Mračne slke onog što može, a nikada neće biti. Uspela je – tvoja te tišina zarobila strahom. Pa ćutiš, preplašen od sutra, od onog najgoreg što može a neće se desiti.
Samoća. Tvoja vila, katkad tvoja miljenica, noćas te je bacila na kolena. Prekrila te velom straha i nesigurnosti. Slatko ti šaputala reči tame trovajući tvoj um i dušu. Hoće da joj se tako malen i poguren predaš. Bez borbe. Da te odvede u svoje mračne dubine anksioznosti.
Najednom, otrže ti se dubok uzdah. I prividni zvuk težine tvog daha ispuni sobu. Cimnuo si refleksno desnim ramenom kao da si se naglo probudio iz košmara. Namrštenog čela, lutao si pogledom po sobi. Budio si svoju uspavanu svest. Po instinktu si ustao damarajući prstima kao da tražiš rešenje. Pokušavaš da spojiš pokrete svog tela sa umom. Nešto želiš ali si još u magnovenju.
Pogled ti se zaustavlja na patikama za trčanje. Čekaju te. U zatamnjenom uglu sobe. Navlačiš opremu bez mnogo razmišljanja. Glava ti je još uvek u mislećim sivim oblacima. Odzvanjaju još uvek glasovi tame.
Nečeš lako da im se predaš. Ne ovaj put.
Istrčavaš napolje, navlačiš kapu i rukavice. Zima je večeras nemilosrdna. Podešavaš muziku i slušalice i …prvi korak je uvek korak slobode. To dobro znaju svi trkači. Ne trčiš, ti kao da lebdiš. Več podešenim tempom, spada sa tebe onaj mračni veo čarobnice samoće. Tvoje tamnice. Ostavljaš ga sa sobom da leprša, da ga odnosi vihor vetra daleko iza tebe. Tamo odakle je i došao. U nigdinu, u bezdan. Trešti dobar ritam muzike i pumpa ti krv. Poigravaju žile u telu, hvatajuči u trku takt muzike.
Skakuće u tebi sloboda. Tapše ushićeno rukama kao veselo dete. Navlači ti pobednički kez na usnama. Vlaži ti oči onim što se slobodno može nazvati sreća. Pretežak je put iz ponora do vrha. Ali nikad nemoguć. Veliki je napor izvući se sa dna. Gde sam sebe ukopniš, sam sebi ruku spasa daješ.
Sa svakim hladnim udahom, okrepljuješ um i telo. Izdišeš čestice utvarske prašine koje su ti do maločas napadale telo. Ostavljaš sve za sobom. Otpadaju komadići straha kao prezrele ljušture.
Sami si. Sa tačkom koja se gordi isto kao i ti u svom trku.
Ipak, sada si drugačije sam. Jak i samodovoljan. Jer samoća je za hrabre.
dr Nataša Dimitrijević
BIOGRAFIJA
Leskovčanka za primer: Nataša Dimitrijević doktor ekonomskih nauka
LESKOVAC – Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Napomena:
Doktorska disertacija Nataše Dimitrijević: CEEOL Article (1)
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
