Poraz. Kako samo definitivno i surovo zvuči. Predati se životu kada je teško. Umoran i sam, a opet okružen mnoštvom.
Nema čoveka koji sebe nije pogaženog pogledao u ogledalu. Ali isto tako tvrdim, nema ni onog ko, ganut sopstvenom predajom i posustajanjem, nije pronašao snagu da nastavi da se nada.
A nije li nada upravo najveća pobeda koja se hrabro živi?
Poraza, dakle, nema. To je samo kratki, neophodni predah. Duboki uzdah da se život nastavi živeti.
