Svako želi da postuje najbolju verziju sebe. Onu koja ne postoji. Izmišljenu, kreiranu i nalickanu kako bi se svetu dopao.
Svi znamo da su naša nasmejana, dražesna, prelepa, mladolika lica samo pred kamerama. Iza njih, to smo mi. Umorni, krhki, slabi, nadrndani, sujetni, ponekad ne sasvim svoji. Takvi smo pravi mi. Uglavnom.
A tek ponekad, sjajni jesmo kao kad smo ispred kamera. Tek ponekad, zablistamo najjače i najsvetlije u mraku, kad se reflektori ugase.
