- Ružno se ponašate prema ljudima, a potom tvrdite kako su svi ljudi loši.
- Sreća je pa ne moramo upoznavati ljude i tumačiti njihov karakter kada oni sami, vremenom, pokazuju i otkrivaju ko su, a ko zapravo nisu. Sreća je, jer često polazimo od pogrešnih pretpostavki i uobličavamo ih prema onome šta želimo da budu, a retko prema onome kakvi su zaista. Vreme je, ovog puta, na strani čoveka. Samo mu se treba, sa izvesnim oprezom, prepustiti.
- Ne praštamo zato što smo dobri već zbog toga što brzo zaboravljamo.
- Svako ko veruje da se iza nekog dobrog dela ili dobre namere krije neka lična korist i obmana, treba dobro da preispita svoje vlastite vrednosti kao i put odakle je došao i kuda ga taj isti vodi. Jer taj put je, sasvim izvesno, pogrešan.
- Ako si nekome dao svoju reč, ne povlači je trivijanim izgovorima i opravdanjima. I sam znaš da za datu reč izgovor ne postoji. Razmisli pre nego obećaš. Izvini se ako ne održiš obećanje. Samo nemoj da ćutiš, jer si time ućutao svaku narednu reč koju budeš dao. Ućutao si sebe samog.
- Ljudi se ne rastaju zato što su prestali da se vole, već zato što su prestali da vole sebe pored onog drugog.
- Ono čime se previše oduševite, to će vas isto tako, previše razočarati.
- Ako mislite kako su svi ljudi isti, potencirajući na njihov loš karakter, osvrnute se oko sebe i razmislite kakvi su ljudi koji vas okružuju. Ako vam takvo okruženje ne smeta, postoji ozbiljnije pitanje koje trebate postaviti. Kakvi ste zapravo vi?
- Žao mi je onih koji veruju da su uvek u pravu. To su ljudi često hladne spoljašnosti, naizgled stabilni i čvrsti, duhovno veoma krhki. Na licu im je namesto usta nacrtana prava, surova linija. I reči su im tvrde, sirove gromade koje se svom svojom težinom prosipaju bez nekog jasnog cilja. Poznaćete ih po tome što su večito sami u potrazi za žrtvom. Ljudi ih, već poučeni lošim islustvom, vešto izbegavaju. Jer susret sa njima, težak je kao tmurni kišni oblak, koji će najednom da se strovali. A u toj oluji, vi ćete jedini pokisnuti.
- Postoje susreti koje po svaku cenu treba izbegavati. Ima takvih ljudi koji će svaku vašu reč tumačiti kao hladno oružje usmereno ka njima. To su oni, koji su odavno sa svetom zaratili i koji u svima vide svoje protivnike. Nakon vašeg susreta, odmah će vas staviti pod lupu svojih predrasuda i secirati vam svaki pokret, pogled i reč dajući in neki uvrnuti smisao i nameru. Posle takvih susreta, često ostajete zbunjeni, preispitujući sebe i svoje reči. Osećate da vas je taj događaj izmorio i da vam je ostavio neku gorčinu u ustima koju je teško progutati. Taj opori gutljaj će vam se javiti i kada ih sledeći put još izdaleka negde ugledate dajući vam do znanja kako ih treba, uz smešak, zaobići.
- Ljudi nam umiru poput pseta, usled nebrige i napuštenosti. Usled kolektivnog siromaštva duha u svakom segmentu društva.
- Kad vam neko kaže „Ja sam to iz najbolje namere“, zastanite i razmislite. Koje su njegove namere zaista? I kome su zapravo najbolje, ako nisu upravo njemu?
- Svako može da se sveti onom drugom što mu je nešto naudio. Možeš i ti. Možeš i ti da ujedeš za srce. I rečima i delima. Intelektualno si svakako dobro potkovan za to. Ali nećeš. Jer u tome je tvoja snaga, a njihova slabost. Jer ti možeš da se kontrolišeš.
- Bavite se sobom kako se u starosti ne biste bavili drugim ljudima, koji će vas zbog toga vešto izbegavati.
