What have I become? My sweetest friend, Everyone I know goes away, In the end.
O mrtvima sve najbolje, kažu. A ja se setim pesme Hurt, koju autentično izvode Najn Inč Nejls (Nine Inch Nail) i Džoni Keš (Jony Cash). Svako na svoj način. Emotivan i bolan u isto vreme. Ipak, Keš (Cash Jony) me je možda malo više prodrmao.
Šta vredi najbolje, ako smo ćutali to najbolje dok su bili sa nama? Tu, pored nas, naši, nadohvat ruke i srca. Šta sad vrede reči, lepe reči, upućene njima koji više ne postoje? Reči koje ne čuju, koje nikad neće čuti. Šta vredi sve najbolje sada kad ih nema? Kad smo ćutali to najbolje iz stida i straha da nam se duše ne ogole? Kad smo kukavički prećutali ono najlepše o njima? Šta vrede reči lake, prazne, koje nam tište dušu a nemaju se više kome reći? Šta vredi ljubav koju smo ćutali onda kad im je bila potrebna? Podrška, pomoć, pažnja. Sve smo sebično za sebe sačuvali jer ljubav ne govori, kažu. Ljubav smelo ćuti. Ljubav se podrazumeva.
Šta vredi sve što se podrazumeva ako je sačuvano za neke buduće dane koji nikad neće doći? Šta vredi život ako je proveden u tišini? U sopstvenim, čemernim zidinama samoće, straha i ljubavi koja se podrazumeva. Ne, ljubav živi rečima jednako kao i delima. Jer ljubav jeste život.
Šta vredi sve najbolje onima koji to najbolje možda nisu ni slutili od nas? Možda su to najbolje od nas čekali, možda su to najbolje u nama tražili.
Znam, opravdavali su naše ćutanje kao što majka svom detetu sve oprašta. Zavaravali su se brojnim izgovorima. Da nemamo kada, da smo zauzeti, da stalno nekud jurimo, da smo puni briga, da smo pomalo takvi, kruti, hladni, distancirani. Ali, opet, mislili su, da smo ipak samo ljudi, neuki i slabi. Krhki. Ljudi. Ljudi…
Šta su njima vredeli ti pusti izgovori? Šta sada nama vredi kada znamo da smo pogrešili?
Zato nemojmo o mrtvima sve najbolje. Ta je prilika odavno izgubljena. Nepovratna šansa da popravimo stvari. Ostavimo mrtvima svoje suvo, uporno ćutanje. Naša usta za njih više ne govore. Ostavimo ih u tišini, neka im naša srca kažu. Ono najbolje. Možda je to i jedini način da nas čuju. Sada, kada ih više nema.
O živima sve najbolje! To je šansa koju treba iskoristiti. Dok još ima kome, dok još ima nas.
I wear this crown of thorns, Upon my liar’s chair, Full of broken thoughts, I cannot repair.
