Prevrtljivost karaktera. – Ne dopadaju vam se ljudi, kažete. I ja vam iskreno verujem. Iskustvo vam je pokazalo i više puta dokazalo da ih se treba kloniti. Jer vas ljudi, kad-tad iznevere. Prevare, povrede, razočaraju. Ili ste sami sebi napakostili, okrivljujući njih zato što nisu ispunili vaša očekivanja?
Teško je suditi o tuđem karakteru kada ni svoj još niste potpuno izgradili. Teško je, znam. Nekako vas ego nasamari. Ispadne mu kec iz rukava. Uspe da vam zamrsi vijuge u glavi i pomuti vid, da vas poljulja. Znate i sami, krivi ste taman onoliko koliko i drugima svaljujete krivicu za vaš lični neuspeh. To se zove lična odgovornost. Štrecne ispod rebra. Zaboli.
Starite i često razmišljate o ljudima i ljudskom karakteru. Onom jakom, čvrstom koji se sreće najčešće u filmovima. Kada glavni lik na samom kraju ima mogućnost izbora. Hoće li odabrati lakši ali sramniji put, ili onaj teži, kojim će se ponositi? Tako je i u životu. Putevi se često račvaju i stalno ste izloženi nekom izboru. Problem je što najčešće birate onaj lakši, manje kaljavi.
Ego vas je ponovo ’’zeznuo’’.
Čitali ste sigurno Andrićeve „Znakove pored puta“. Usne bi vam se blago, u polušapatu otvarale, dok ste pojedine zapise ispočetka iščitavali, toliko puta da ste ih napamet naučili. Andrić je vrlo dobro razumeo ljude. Vi niste. Nosili ste u sebi tu gorku notu i predrasudu o ljudima iz razloga što još niste znali šta je život i kako se živi. Bili ste naivni i mladi. Iz neznanja olako sudili i sebi i drugima. Trebalo je da prođu godine da razumete i zavolite čoveka, da budete nežniji prema njemu tako što ćete biti nežniji prema sebi. Jer u vama gori plamičak koji, kao da je zaboravljen. Ostavljen da se sam ugasi. A on tinjа u mraku i čeka trenutak da se razbukti u trenutku u kome birate onaj manje prohodni, kaljavi put. I gle! Nešto se u vama upalilo. Vi zračite! Nego šta!
Ispao vam je kec iz rukava.
dr Nataša Dimitrijević
