Nije da danas nema ljubavi kao nekada. Ljubav je i dalje tu, prisutna. Ono što savremenom društvu uporno nedostaje jeste volja, hrabrost i sposobnost da se čovek prepusti mašti. Da začini tu ljubav sopstvenim prisustvom, željom i strašću, onom od koje se dlačice na rukama podižu.
To je ona tiha drhtavica u trenutku kada shvatimo da je ovo sada i ovde sve što imamo, i da ćemo bez nje vrlo, vrlo brzo ostati.
Strast je da se život živi udvoje i kroz drugoga, a ne da se čeka poslednji otkucaj na ovoj planeti. I da se kroz čekanje nekako mlako živi.
