LESKOVAC – Dr Tatjana Jovanović, psihijatar leskovačke Opšte bolnice, na svom FB profilu objavila je ovaj prilog koji bi trebalo neizostavno da pročitate. Lekovit je! Verujte!
DR TATJANA JOVANOVIĆ: DA LI SMO FUNCIONALNO DEPRESIVNI?
Ustajem svakog jutra, obavim jutarnju toaletu,obučem se i krenem na posao… Ista maršruta, isti ljudi, isti razgovori – ko je umro, ko se razboleo, ko ide u Covid bolnicu na ispomoć… Većina nas raspravlja o brojkama ovih epidemioloskih prilika, a ima i onih koji rado gotive i objasnjavaju teorije zavere, znaju sve o vakcinama, čipovanju… Poneko doda da je sve ovo izmisljotina i laz… Onda utonem u posao, automatski i rutinski, sve vreme luftirajuci prostoriju u kojoj boravim, perući ruke, noseći masku i opominjući pacijente da moraju da je imaju i nose pravilno kao i da je redovno menjaju. Naravno, ima i onih koji negoduju i komentarisu da bi ja trebalo da im obezbedim masku, jer za platu koju dobijam to bi bilo logično. Većina njih bi da udje preko reda, samo da dobije potvrdu (?!), da otvori bolovanje ili da dobije recept za člana porodice koji nije prisutan, jer je bolestan, na šta ne odolim da prokomentarišem da zdravi i ne dolaze kod lekara… Padaju uvrede, ružne reči, pretnje… A kada dodjem konačno kući, shvatim da više nisam ni gladna, bezvoljno gledam u plafon i nisam sigurna da li želim da odmorim ili hoću da prošetam… Prosto ne znam sta ću sa sobom… Silom se teram da operem sudove od prethodnog dana, ležim i gledam u paučinu na zidu i nemam snage da ustanem, prasina je dobro zaposela moj namestaj, spavaca soba čeka na red… U plakaru haos, pomešana letnja i zimska garderoba i gomila novih stvari, po povoljnoj covid ceni, za koju tek sad ne znam što sam je uopšte kupila…
Ovo su reči moje divne dugogodisnje prijateljice, a sada mog klinenta. Ima utisak kao da je statista u filmu sopstvenog zivota, a možda to i nije njen život, već jedna duuuga pauza, kojoj se ne vidi kraj. Ušla je u rutinu… Funkcioniše na poslu, na koji se davno ulogovala i vrlo je uspesna… Stoički trpi uvrede koje dozivljava, gura radne dane od po 12 sati i tako svaki novi dan i dani vikenda… Izgubila je osećaj zadovoljstva i radosti, ugasile su se iskrice nade… Čim prekorači kućni prag, strovali se u krevet, nije joj ni do čega, moli sebe da bar prespava mirno noć i suoči se sa novim danom, u kome je, sem eventualnih novih loših vesti, ne očekuje ništa…
Ispričala sam joj dogadjaj iz svog života. Tokom rata 1999. godine desio mi se rodjendan. Početak maja, stalne sirene za uzbunu, polovina moje porodice je mobilisana, dežuram svake noći, deca su mala i prestravljena onim što se dešava…. I pored svih otežavajucih okolnosti, moja hrabra i predivna majka, jedva me nagovorila da izadjemo u grad i proslavimo moj divan dan… U izlogu jedne prodavnice, ugledala je par predivnih cipela, izvadila novac iz šteka i cipele su uskoro bile moje… I dok su avioni leteli iznad naših glava, s uživanjem smo gustirale po parče “rodjendanske torte” u kafiću na sred trga koji je bio potpuno pust, sa velikom radošću, prisećajući se lepih trenutaka iz prošlosti, planirajući budućnost kad sve ovo prodje i bile savršeno srećne… I baš nas je bilo briga, što nas ljudi uplašeno gledalju sa svojih prozora, a boga mi neki su se i krstili, pitajući se šta mi to radimo?!
Moje majke odavna više nema… Rat se završio, a trenutak sreće i ljubavi koji sam doživela, istim intenzitetom i ljubavlju preplavi me i sada, kada se toga setim! Bio je to moj najlepši rodjendan!
Povezite se sa bliskim ljudima. Ulepšajte sebi svaki trenutak, ponekom sitnicom, lepim gestom, nekom ludošću, jer život čine male stvari koje nikada neće biti istrgnute iz vaših secanja… Povežite se telefonom, vizuelno, izadjite u šetnju u prirodu, gde nema mnogo ljudi…
A ako i to ne uspe da vam povrati životnu radost, tu smo i mi, psihijatri… Uostalom, na zapadu, koga većina doživljava etalonom kvalitetnog živora, svako ima svog psihijatra!
Malo ludosti, svakom od nas, nije na odmet…
Vaše psihostilistkinje…
◦ P.S. Funkcionalna depresija nije još uvek uvrštena u zvanične klasifikacione sisteme, ali će po svemu sudeći naći mesto u F grupi. Nije strašno… Leči se efikasno. Potrebno je samo prepoznati je na vreme… Sve prolazi. Proći će i ovo…
Dr Tatjana Jovanović, psihijatar
