LESKOVAC. – Kako postajem stariji, sve sam manje kritičan prema sebi i sve više gledam da ugodnim sam sebi.
Ne zameram sebi što u mnogo čemu nisam ko ranije, nešto priuštim sebi, što ranije nikako ne bih.
Imam pravo na male egocentričnosti i ekstravagantnosti. Ovo su zla vremena, mnogi moji prijatelji i dobri poznanici prerano su napustili ovaj svet, pa i danas oko podneva ćemo jednog prijatelja ispratiti…
Pokušavam da shvatim slobodu koju donose godine i sede vlasi, ne razmišljam da će mi neko zameriti to ako spavam do podneva, buljim u računar do kasno u noć. Znam, možda mi neko i zameri za „ludosti“ koje po koji put učinim i koje su njima nerazumne, što zbog moje slobode koja dolazi sa godinama, to i zbog generacijskih razlika, zbog različitog ukusa i sistema vrednosti.
Imam sreću da sam poživio dovoljno dugo, ušao u 7. deceniju, a da mi je duh još uvek mlad, a misli često i lucidne, a sećanja mogu postati zamena za mnoga zadovoljstva.
Kako starite, sve vam je manje važno šta drugi misle o vama.
Više ne sumnjam u sebe, znam ko sam i šta želim i mogu, čak mogu sebi dozvoliti i greške.
Markes pišući o sebi i svojoj starosti je rekao: „Sviđa mi se osoba koja sam postao. Neću živeti večno, ali dok sam još uvek ovde, neću gubiti vreme kajući se za ono što se moglo dogoditi ili brinući se o tome šta će se dogoditi.“ Zato mogu i sebi, bez nekih velikih razloga dopustiti i da radim u ovom godinama, ali kad ja hoću i kako hoću… Možda je i vreme krivo što nisam ,“običan penzioner“… ali ne smeta mi, mogu.
Kako napisah malopre, mogu domaćinski početi dan, doduše i juče nisam bio u knjižari… Sam sam sebi dao odmor zbog kiše…. Da, da , kriva je kiša…..
