Laku noć, moji Leskovčani… Ovako je nekad živeo grad sa dušom.
Jedna od retko dobrih fotografija restorana „KOZARA“. Stošić je jedan od najobrazovanijih Leskovana i često se oglašava zanimljivim prilozima na svojoj FB stranci.
IZVOR: DRAGAN STOŠIĆ
P.S.
DA OSTANEMO LJUDI
Čini što možeš, tu gde si
Dobro jutro.
Postoji jedna jednostavna rečenica koja ovih dana u Srbiji zvuči gotovo subverzivno:
Čini što možeš, uz pomoć onoga čime raspolažeš, tu gde si.
Navikli smo da mislimo da se ništa ne može. Da su odluke negde drugde, da je moć uvek tuđa, a odgovornost uvek nečija prethodna ili buduća. I baš zato danas najradikalnije deluje ono najskromnije — da ne ćutiš, da ne okrećeš glavu, da ne pristaješ na laž samo zato što je postaqla svakodnevna.
Učiniti nešto za sebe danas znači sačuvati zdrav razum. Ne dozvoliti da te konstantna kriza pretvori u ravnodušnog posmatrača. A učiniti nešto za druge često počinje sasvim tiho: saslušati, stati uz nekoga, reći „ovo nije u redu“ kad svi gledaju u pod.
U Srbiji danas ne moramo svi biti heroji. Ali možemo biti dosledni. Možemo pamtiti. Možemo pitati ko je odgovoran. I možemo odbiti da učestvujemo u normalizaciji nenormalnog.
Možda to ne menja svet preko noći.
Učiniti nešto za sebe sada znači sačuvati prisebnost. Ne pristati da te stalna kriza pretvori u ciničnog posmatrača. Održati unutrašnji kompas u društvu koje stalno relativizuje istinu, krivicu i smisao. To je možda najmanje spektakularan, ali najteži posao.
Učiniti nešto za druge u Srbiji danas često počinje vrlo prosto: ne okretati glavu. Ne normalizovati nepravdu samo zato što je postala svakodnevna. Saslušati, podržati, stati uz nekoga — u komšiluku, na poslu, u javnom prostoru — kada institucije ćute ili zakazuju. Solidarnost ovde nije parola, nego sitna praksa opstanka.
Ali menja ono što je jedino zaista u našoj moći — način na koji živimo u njemu.
Dobro jutro. I činite danas ono malo što možete. Ovde. Sad. Tu gde jeste.
