ЛЕСКОВАЦ – У издању Књижевног клуба „Глубочица“ крајем 2014. године појавила се књига „Сећање на Бору Здравковића“ проф. др Драгомира Радовановића. Представљена у ЛКЦ 25. децембра 2014. и у о њој су штампане Здравковићеве песме (по избору Данила Коцића, новинара и писца) и занимљиве анегдоте из заједничког дружења проф. Радовановића и Боре Здравковића са познатим Лесковчанима, али и са „обичним људима“.[1]
Довољно је изговорити његово име па да упућенији у просветно-културна збивања осете понос што су га познавали. Легендарни професор Лесковачке гимназије, узор многим генерацијама, личност огромног знања и високе интелигенције, песник без премца.[2]
Многи га знају као бомског типа што он и јесте заиста био. Али он није био боем зато што је пио, како многи мисле, него зато што је живео по својим законима тежећи ка својим циљевима, живећи свој живот интензивно, до краја, не марећи притом на оно шта ће околина рећи, али никада не угрожавајући ту оклину.
И дан данас се испредају приче о његовим предавањима, писменим вежбама, рада са младима.
Његове песме су антологијске. Скоро свима који се баве културом и књижевношћу, довољно је поменути називе песама као што су: Жени, Она изеђу мене и свега, Гуњ, Матуранско вече, Подребница и др. па да се одмах погоди да је реч о Бориславу Бори Здравковићу. Ја, међутим, вероватно као афористичар, који воли кратке форме, скидам капу пред његовим песмама које сам назвао песме у афоризмима као што су Ток, Точак, Кандило… Колико је истина из живота сабрано у четири до шест стихова, то је невероватно и то је прави артизам.
И Бора је, као и сви други људи, сем породичног и пословног живота, имао своја кафанска дружења са колегама која су незаборавна и од којих се многа препричавају.
Имао сам срећу да будемо пријатељи и другари и заједничи посетиоци многих кафана и актери многих књижевних вечери.
Он је феномен. Његова интелигенција је изузетна, његова мисао за хумор пун метафора, иронија, па и цинизма.
Дружили смо се и трезни и пијани. Водили свакојаке разговоре.Од њега сам доста научио из књижевности и теорије књижевности које су ми помогле у мом књижевном раду, као што сам и ја њега подучавао економији објавшњавајући му оно што га је интересовало.
Волео је да попије и то је било нормално. Били смо пуно пута последњи гости у кафани. То сам му и говорио. „Остаћемо последњи и ми ћемо затворити кафану“, а он је у свом стилу одговарао „многи их отварају, а само их ми затварамо“.
Сматрам, с обзиром на квалитет његовог дела и допринос култури не само Лесковца и Србије, него и шире, да му Лесковац није поклонио дужну пажњу.
Овом књигом покушаћу да забележим многе згоде из његовог живота како бих оставио покољењима која долазе да виде и схвате какве је све људе Лесковац имао, како би настојали да га достигну бар у стваралачком раду, јер у оном боемском ће то бити много теже.
Ако ви оцените ову књигу као што сам ја оценио Бору, бићу презадовољан.[3]
%
Песник, позоришни критичар, професор Борислав Здравковић није много писао, али су готово све његове песме прави ,,медаљони’’. Последњу збирку ,,На падимана сна’’, која је, заправо, одабир његовог песничког рада, објавио је 2000. године, а једно поглавље ,,Нашег стварања’’ (уредник Димитрије Тасић) посвећено је овом занимљивом песнику.
У књизи „Сећање на Бору Здравковића“ објављене су одабране Борине песме (избор Данило Коцић), али и врло занимљиве анегдоте настале најчешће у кафанама. Ево неких од анегдота!
ЗАКОН
Води се разговор у друштву, у кафани „Колиба“, где смо најчешће ишли, како се неки новокомпоновани или контраверзни бизнисмен, преко ноћи обогатио и да су то сумњива посла. А Бора ће на то:
– Ако желите да будете мирни, крадите по закону!
САВЕТ
Неки млади писци питају Бору како да спроведу аутоцензуру и да избегну евентуалну цензуру како не би дошли у сукоб са законом, а он им одговара:
– Ако живите од оног што пишете, не пишите оно што мислите!
ГРЕХ
Повела се расправа о Бориној песми „Жена“. Неки је хвале, неки замерају да не приличи његовим годинама, његовом занимању и да је грех што просветни радник који васпитава младе тако пише, а Бора ће смирено:
– Ако је грех волети жену никада нећу молити за опроштај греха!
СТАДО
Разматрајући неке политичке теме, неки причају да је народ стока, да им се поп Ђујић чак тако и обраћао „народе мој, стоко моја“, да је Његош у Горском вијенцу то исто рекао, додуше стављајући у уста те речи Турчину „пучина је стока једна грдна“, а Бора, слушајући све то, рече:
– Све то стоји што сте рекли. Али, не заборавите, ако је народ стадо, онда је вођа ован!
ДАВИЧО
У Лесковцу је неким поводом боравио Оскар Давичо и имао састанак са радницима из културе града. Како је тих дана „Политика“ писала против Давича, један га на састанку упита:
– Друже Давичо, шта нам можете рећи за овај текст из „Политике“ који је уперен против вас.
Давичо, онако лаконски одговори:
– За добрим коњем прашина се дише!
А Бора, који је био присутан на састанку, добаци:
– Да, али због прашине не треба бити коњ!
ЦЕНЗУРА
Питају Бору како то да се против неких писаца воде поступци, да их оптужују цензори који мање знају од њих, а Бора каже:
– Ако писац не зна шта је хтео да каже, онда цензор сигурно зна!
СТАЊЕ
Причају о стању у земљи, о стандарду који се свакога дана срозава, о незапослености, о школаринама итд, а Бора ће:
– Ако се још погорша, стање ће бити задовољавајуће!
ВЕЛИЧИНА
Неки млађи писци причају како је Бора велики песник, али да га друштво адекватно не вреднује и не третира:
– Зашто је то тако!? – пита га један.
А Бора одговара:
– Био бих ја велики писац када бих о њима писао да су велики људи!
СТРАХ
Причају о једном који је изненада умро, а иначе је био добар Борин пријатељ:
– Шта му је било, био је баш здрав, изгледао је витално.
А Бора ће:
– Бојећи се смрти, од смрти је умро!
КАФАНА
Питам ја Бору:
– Боки, оћемо ли данас у Колибу!?
– Оћемо, како не!?
– Зашто се не нећкаш, као обично!?
– Не, са тобом идем и свуда!?
– А што? – питам га.
А Бора одговара:
– Зато што се увек лепоп роведем и што ме са тобом ништа не кошта!
ОТАЦ
Сврати Бора код мене враћајући се из кафане мало припит и тражи да нешто попијемо.
– Шта хоћеш!? – питам га ја.
– Домаћу ракију, ако имаш!
– Имам, рекох и изнесох флашу и две чашице. Седимо Бора и ја, пијемо и причамо исто као у кафани. У једном тренутку Бора почиње да плаче:
– Који ти је ђаво сад!? – питам га.
– Нећеш да ми верујеш – говори ми јецајући – много ме подсећаш на мог покојног оца!
ДОМАНОВИЋ
Неки млађи писци питају Бору како оцењује књижевни опус Радоја Домановића. Бора им одговара:
– Он као да је описао све наше вође!
СМРТ
Прича се у неком друштву о неуредном животу, банчењу по кафанама, утицају свега тога на здравље, па чак и на смрт. А Бора одговара.
– Боље је умрети од живота него од смрти!
ГОВЕДА
Враћамо се Бора и ја из кафане пијани ко летва. Довезем кола до моје куће и питам хоћемо ли да свратимо код мене на кафу. Он се сложи. Улазимо на капију, а Бора ће:
– Ала смо ти ми говеда!
– А што!? – питам га.
– Зато што идемо да пијемо кафу, а ће пијемо, у ствари, вињак!
Тако и би!
БУДАЛА
Причају како је нека жена побегла од мужа и удалала се за другог, а иначе је реч о људима које у друштву сви знају. Питају Бору како би он то коментарисао, а Бора каже:
– Већа је будала онај који од будале узме будалу!
ЦРНО
Прича један у друштву:
– Нешто нас је лоше потерало: прво суше, па поплаве, па ове скупоће, па политичка ситуација… ја мислим црно нам се пише!
А Бораће на то:
– Више нам се не пише. Већ је црно!
МЕСТО
Коментаришу неки понашање наших политичара, њихову самовољу, па и бахатост, а Бора им каже:
– Многима од њих је место у лудници или у судници!
ЛУЈКА
Прича професор Жика Стојковић о француској историји, па се дотаче Луја XIV – „Краља сунца“. А Бора га мртав хладан упита:
– Је ли, а да ли је жена тог Луја била Лујка!?
ЉУБАВ
Питају Бору да ли се дешавало да се понекад заљуби у другу жену, а Бора им одговоара:
– Па нормално! До љубавног судара долази када вам откажу све кочнице!
НАСЕДАЊЕ
Жали се један у друштву да му је жена љута, јер јој је неко напунио главу некаквим причама, а она насела па сад не зна шта да ради. Бора га одмери, па му каже:
– Док има на шта, жена не наседа на приче!
ДОН ЖУАН
Питају Бору да ли је тачно да је Дон жуан био стварно толико велики заводник и љубавник. Бора им одговара:
– Можда и јесте у то време. Данас он код многих жена не би могао да буде ни приправник!
ДЕФИНИЦИЈА
Свратимо Бора и код мене, пијемо вињак и причамо:
– Ти ли стварно пишеш лако афоризме! – пита Бора.
– Врло лако, чак то и не рачунам у посао! – кажем му.
Бора ће мени:
– Ево ти тема: Пратња! Ајде, напиши ми десет афоризама, а ја ћу да те чекам!
Ја на тренутак размислим и кажем што да не. Наставимо разговор, а ја већ размишљам о томе и бележим афоризме. Пратња као сахрана, пратња као пословна пратња, пратња као телохранитељи и тако, разговарајући са њим, а одвајајући део пажње на писање, напишем десет афоризама.
Пијемо даље и причамо, а он ће:
– Хајде, реко ти, напиши десет афоризама!?
– Већ сам их написао! – кажем.
– Кад!?
– Па сад, док смо причали!
– Да чујем!
Ја му их пажљиво прочитам, а Бора ће на то:
– Дефинитивно закључујем, ти ниси нормалан!
– Хвала, Боки, ај живели!
И настависмо да пијемо!
ПЕСМЕ
На једној књижевној вечери, а стварно смо били уиграни тандем, без неких посебних припрема, усудих се да у присуству Боре прочитам неке своје песме. По први пут пред њим. Бора ћути. Настависмо ми вече наизменично упадајући и оно се, како оценише организатори, успешно заврши. Излазимо из зграде и питам Бору шта мисли о мојим песмама, а он ће:
– Касно си почео!
ОДЛЕЖАЊЕ
Причају већ поднапити људи о политичкој гарнитури, њиховом раду, успесима и неуспесима, а Бора пресеца дискусију:
– Дуго су боравили на функцијама, ред је да мало одлеже!
ДРУГОВИ
Прича се о демократији, транзицији, пљачкашкој приватизацији, стандарду итд. Бора каже:
– Е па, господо, сад видите да је боље било да смо остали другови!
ПИСАЊЕ
Један млади песник пита Бору зашто се одлучио да пише баш песме:
– Зато што волим да живим раскошно! – одговори Бора.
АФОРИЗМИ
Пошто смо се много дружили, Бора ми је први читао или слушао нове афоризме. Када кажем неки, који се њему није свиђао, он ме пита шта сам овим хтео да кажем. Ја му објашњавам, а он ће:
– Онда уз њега на једно две стране објасни шта си хтео!
То је значило да тај афоризамније добар!
ПОЛИТИЧКО ОБЕЋАЊЕ
У јеку предизборне кампање коментаришу се свакојака обећања политичара, а Бора каже:
– Зашто нам се оволико удварају, оно што следи после тога нас је снашло!
НЕПРИЈАТЕЉ
Бора је углавном пио вињак. Гледа га један из друштва па му каже:
– Шта ће вам толико пиће, то уништава здравље. Оно је највећи човеков непријатељ.
Бора, испијајући вињак, каже:
– Ја знам да је непријатељ, али ја нисам кукавица да од непријатеља бежим!
УДОВИЦА
Прича један како је умро неки његов пријатељ па му жена остала сама, а Бора ће:
– Иако све раде на томе, мали је број жена удовица!
ЗАРАДА
Бора је одлично писао, али није знао компјутерску технику, нити токове промоције и продаје књига. За један Осми март предложим му да објавимо заједничку збирку књига посвећену жени где би он дао своје песме, а ја афоризме о жени и љубави. Нећкао се, али после дужег убеђивања, прихватио је. Одвојимо шта ће ући у књигу и одредимо јој наслов по једној његовој песми „Она између мене и свега“.
Одведем га код својих синова и питам га каква би слова желео да буду:
– Не зезај ме, па таква каква имају словослагачи!
Затражим од синова да му покажу фонтове и да Бора изабере, а он се љути, јер мисли да га нешто зезам. Када су му моји синови објаснили да то стварно може, он изабере слова.
Када смо одштампали књигу, искористио сам другарске односе са многим директорима предузећа и успем да продам, чини ми се, око 2.000 примерака!
Паре су почеле да пристижу на мој текући рачун и једнога дана замолим Бору да одемо до банке да подигнемо паре.
– Какве паре!?
– Па од наше књиге!
– Ајде, не зезај ме!? – рече Бора.
На моје наваљивање, одосмо до банке, подигох паре, пребројим и поделим на два дела и њему дам половину. Он не може да схвати. Објасним му од које је фабрике колико дошло и он прихвати новац, па ми рече:
– Знаш ли ти да ми је ово прва књига на којој сам остварио зараду!
– Знам, ти си само песник, а ја сам и комерцијалиста!
Онда свратисмо у кафану да се частимо, а Бора рече:
– Ипак, комерцијалиста живи боље него песник!
ЖЕНА
Прича један како је данас приликом доласка у кафану видео неку много лепу жену која је по њему права вила. А Бора му каже:
– Има жена и вајних, и бајних, и сјајних, али највише очајних!
[1] Драгомир С. Радовановић, Сећања на Бору Здравковића, КК Глубочица, Лесковац 2014. Напомена: У књизи су објављене следеће Здравковићеве песме: Варијације на тему: Јесен, Јесен, она и ја, Матуранско вече, Песник и ја, Ток, Жени, Песмо, С омчом око врата, Подребрица, Две мајке, Слутња, Моје руке, Она између мене и свега, Сан, Животопис (избор песама Данило Коцић, новинар и писац). Књига је штампана у 200 примерака, а рецензент је проф. др Јаворка Маринковић.
[2] Борислав Здравковић (1930 – 2012, Брестовац, Лесковац) професор књижевности, новинар, дугогодишњи уредник Нашег стварања). Објавио збирке песама: Тренуци лирике, Лесковац, 1967, На падинама сна, Лесковац, 2000. Заједничке збирке: „Препознавања“, Лесковац 1962, „Она између мене и свега“ (са професором Драгомиром Радовановићем) и „Она између звезда и лишћа“ (са Војиславом Истатковићем, Лесковац 1976). Присутан у часописима. Члан је Књижевног клуба Глубочица и Удружења писаца. Добитник бројних награда за књижевност.
[3] Драгомир С Радовановић, Сећања на Бору Здравковића, Предговор (објављујемо у целини, Књижевни клуб Глубочица, Лсковац 2014. Напомена: О књизи Сећање на Бору Здравковића, у издању КК Глубочица, чији је члан био Бора Здравковића, говорили су, поред аутора проф. Радовановића, Слађана Младеновић, уредница у ЛКЦ, Драган Радовновић, песник, уредник часописа Наше стварање, Боркица Миловановић, председница КК Глубочица, проф. др Живан Стојковић и Данило Коцић, новинар и писац. Напомена: Прихваћен је предлог проф. др Живана Стојковића, познатог лесковачког историчара, да КК Глубочица, чији је члан био Борислав Бора Здравковић, установи књижевну награду која би носила име Боре Здравковића.
