Žuća i Pera. Žuća, medicinski tehničar, šalje Peru, po cigarete, negde oko 7 i 15 h.
Medicinski tehničar:“Pero, uzmi mi dve kutije..“ Bonda“. I šibicu!…“
Pera: „Važi!“
Kroz bolnički krug upada u samoposlugu.
„Dobro jutro!“
Prodavačica: „izvolte!“
Pera: „Dve kutije „Bonda“, dve lincure!“
Prodavačica: „Ma ne! Bombice!?“
Uzima date mu cigarete i brzo stavlja u džep.
Baca pogled preko prozora i brzo iskapljuje, lincuru u grlo.
Drugu krije, u unutrašnjem džepu košulje.
Prodavačica: „Zaboravili ste šibice!“
Pera: „E, hvala, zlatni ste!“
He, he, he!
„Prijatno!“
Prolazi opet kroz bolnički krug do medicinskog tehničara.
Medicinski tehničar: „Uzo si!“
Pera : „Jesam!“
Medicinski tehničar: „i dve!“
Zašto dve kutije šibica!?
Rekao sam ti jednu!
Pera: „Nema veze!“
Medicinski tehničar: „U pravu si!“
Hvala ti!
Pera ulazi unutra, u svoju sobu.. Leže na krevet i odjednom pada na pod…
Viče: „Muka mi je!. Jao, Žućo!“ (tako u krug).
Jedan od pacijenata istrča iz sobe, viče: „Doktore!… Doktore! Sestro!“
Ubrzo stiže načelnik, koji je bio noćas na dežurstvu.
Načelnik psihijatrije: „Šta tu radiš, Pero!?“
Pera, ucrvenelih očiju: „Ko si ti!?“
„A, bre, ujče!?“
Načelnik: „Povećajte mu Moditen. Dajte mu najmanju minimalnu dozu Leponeksa.“
…
Svako je imao svime vidjenje stvari, kako se odigravao život ovih (ne)velikih ljudi, prolaznika u uraganu života..
Iznad mladog meseca, stajalo je verovatno svevideće oko božije.
…
Jedino je Jovan Doboševski bio svedok ovih životnih drama pretočenih na papir, s gorkim ukusom humora.
Kaseta u audio uređaju je iscurila do dna.. Tap! Gasi se!
Sve je već viđeno i mnogo puta ponavljano.
…
*Intro
Pevao sam na gitari:
„Pslednja sreća,
poslednji loz,
poslednji pozdrav,
polazi voz…
zanese me skroz.
Pa sam poslednji čovek,
na svetu tom…!
Poslednji si put
ti u domu, mom!“ …
Dušan Dojčinović
