Dođe mi, tako, Bata na san, a i gde bi se drugo, pokojnik pojavio, bože me prosti, ako ne u snu, po narodnom verovanju, a i pobožne knjige, po dosta, pisahu o tom snevanju, od cara Navuhodonosora, Deda Miloja Tarabića, Vladike Nikolaja Velimirovića, do mnogih astrologa, tumača snova, oni koji napisaše sanovnike, po azbučnom redu, pa i ja mali i beznačajan na kori zemaljskoj, kao mrva peruta.Dođe mi tako Bata na san, i kaza mi reči utehe.
- Kaže mi:“lepo brate, čekaš na vakcinu a mene ako vakcinišu, vakcinišu, ako ne, zabole me!“ – A ja ko neverna Toma, naivko upitah ga:“u, koju Vas, ruku zabole!“ Mislim,od vakcine!? – Ma slušaj bre ti klipane! – Za-bo-le, me briga!-Narodna medecina je the best! The best :najbolja! – Uzmi ovako, crnog luka, meze, i rakiju, pa ćeš videti kako će boleština da beži od tebe, ko đavo od krsta. – A, ako ti dođe zima i groznica, pa hoćeš da oboriš temperaturu, uzmi čen belog luka, u šoljicu kafe, i jednu tabletu „acetisala“, smrvi, stucaj, i stucaj, pa trljaj po koži i grbači, neće ništa da ti bude. A, ja kao nekakav štreber, pametnjaković, kažem Danilu:“a, neoliberalni kapitalizam, prožima sve pore, naše države!? – Upitah Danila, a on kratko :“ e tu sam te čeko! – Vidiš kako prožimaš glavo pametna, sa tvojih četrdeset osam godina, života, a, neki moji od marksista, pojma nemaju. I krenuše mu suze. – Danilče, pa ti plačeš!? – I taman da me Danilo, poljubi u čelo, vrisnuh:“ nemoj da me celivaš u čelo kao pokojnog! Ko boga te molim! I probudih se sinoć, iz sna se probudih.
- D.Dojčinović
