О првим вековима живота наших предака на овим просторима не налазимо помена све до XII века. Предео око данашњег Лесковца под именом Глубочица (Дубочица ) грчки цар Манојло је Немањи у XII веку поклонио област Глубочицу, у којој се налазило насеље Лесковац. Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар Стефан Душан је 1348. године дао на поклон манастиру Хилендар село Лесковац; 1395. године монахиња Ефимија (кнегиња Милица) са синовима Вуком и Стефаном дала је Светогорском манастиру Св. Пантелејмона кућу и два човека у Лесковцу. Тада је Лесковац први пут поменут као град.
Крајем XVIII века, Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи – Хисар (Крушевац) и Параћин. Француски географ Ами Буе, 1837. године пише да Лесковац има 3000 кућа: 2400 хришћанских, 500 турских, 30 циганских и 10 јеврејских, укупно 15.000 становника.
Окупацијом лесковачког краја од стране Аустроугарске, Немачке и Бугарске (од 1915 – 1918. године), нанета је велика штета становништву, привреди и пореметила његов развитак. Лесковац до избијања II светског рата достиже свој зенит у привредном развоју.
Шестог и осмог априла 1941. године пале су прве бомбе око железничке станице, главне улице према Хисару, срушена је ливница „Сава“ и аутотранспортно предузеће „Беговић и Ђокић“. Немци су 12. априла 1941. године ушли у Лесковац и окупирали га.
Лесковац је у току Другог светског рата поднео велике људске и материјалне жртве, али када је слобода била надомак руке, 6. септембра 1944. године, доживео је катастрофу. Амерички бомбардери „Б29“- око 50 авиона – без повода и разлога (као савезници) рушили су читаве квартове и убијали све што је живо. Никада није установљен тачан број погинулих и рањених, а процене се крећу од 2,5 до 4 хиљаде страдалих. Порушено је и оштећено укупно 1840 објеката.
Једанаестог октобра 1944. године Лесковац је ослобођен. Јуна 1945. године конфискована је фабрика „Глигорије Петровић и комп“, и послује у друштвеној својини под називом Т. И. „Коста Стаменковић“. У периоду од 1945-1952. године из ове фабрике у друге градове (Пирот, Титоград, Ужице, Прокупље, Вишеград, Пожаревац, Београд, Тетово, Земун) однето је 176 текстилних машина.
КАКО ЈЕ ЛЕСКОВАЦ ДОБИО ИМЕ?
По легенди сматра се да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.
Извор: Званични сајт Града Лесковца
