Знао је до танчина све да ми образложи, да ме научи оно што школске књиге не могу да дају. Правник по струци, вансеријски интелектуалац, сам свој адвокат када је требало да брани своје ставове тамо где се вага и дели правда. Многима је знао баш тамо, на суду да докаже да је његово свако написано слово било – истина.
Волео је Косово и Метохију, волео своје Подујево, волео је своју Црну Гору, планирао да тамо свој живот настави.
Дуго је извештавао сa Косову.
А кад је отишао, када је морао с породицом да избегне, говорио је да ће „кратко он тамо”. Није за њега, интелектуалну громаду, а горштака, за његов косовско-црногорски менталитет била војвођанска равница. Али, живот му је друге путеве исцртао…
Знали смо да осванемо кад би дошао код мене. Причао je и засмејавао. Није могао без Косова. Остајао би по пар дана. Моји су га гледали као да је род рођени.
Нећу да верујем да Лакија нема. Зато и нећу више ништа о њему да пишем, а имало би толико прича и заједничких новинарских догодовштина. Чак и оних, кад ми је диктирао како да напишем деманти, како да се браним на суду… чему смо се годинама смејали.
Такви као он, такви људи као Лаки, само понекад оду… нема их, нестану на неколико дана, некада и месец и дуже, али се врате. Ту је негде Лаки.
А, ако је и отишао, вратиће се с првом звездом падалицом.
Врсни познавалац и хроничар косовских збивања
После дуже болести у Новом Саду је у суботу преминуо новинар Милан Лакетић (68), дугогодишњи дописник „Политике” и „Блица”. Рођен је у Подујеву. Правни факултет је завршио у Београду, а цео радни век је провео у новинарству. Лакетић је био дописник „Политике” из Љубљане, Приштине и Новог Сада, а пред крај каријере и дописник „Блица” из Новог Сада. Од 1992. до 2003. године био је дописник „Политике” сa Косова и Метохије и остаће упамћен као врсни познавалац и хроничар косовских збивања с краја прошлог века.
Ж. Р.
