Nekrolog Vlastimiru Ćiriću – Čika Laki, danas si poslednji put bio na suncu. Zakopali smo te u jedva iskopanu raku. Nas ukupno devetoro. Nije tu bilo ni jednog od tvojih učenika. Razumljivo je da nije bilo ni tvojih prijatelja, kojih je ostalo jako malo. Nebitno. Niko nije toliko bitan kao oni zbog kojih si prodatu očevinu uložio u školu u koju će oni i njihova deca ići.Da postanu ljudi. A da li su ? Od Nove godine ležiš sa slomljenim kukom. U intervijuu Exkluzivu apostrofirao si svoj epitaf : “Sve za drugoga, ništa za sebe“. Sada kada si završio svoje putovanje, ne mogu a da se ne zapitam, čemu si nas učio i koliko je tvoja životna filozofija bila ispravna ? Ostao si bez porodice,zakopan u nekom šumarku na periferiji sveta. Gledaćeš večito na svoj zavičaj. A da li bi se sada zapitao , da li je ispravno to što si radio? Vidiš, ja lično smatram da nije. Porodica je trebala da ti bude svetinja,a ne neko ko nije našao za shodno ni sveću da ti zapali. Mislim da je tvoj kraj životnog puta,potpuno nehotično, i najbolja lekcija koju si nam održao. Batali druge, njih nije briga za tebe. Čuvaj porodicu. Molim te oprosti mi zbog ovih grubih reči,ali smo mi uvek bili iskreni. I, naravno, to ne umanjuje moje poštovanje za ono što si uradio.To je bio tvoj izbor i tvoj put. Verujem u tvoje iskrene namere,ali više ne verujem ljudima.Tvoj primer me je tome naučio.
Onima koji ovo čitaju, izvinjavam se zbog patetičnih reči i možda neprimerenih fotografija.
Počivaj u miru i neka Bog prema tebi bude pravedniji.
Izvor: FB Aca Stefanović
