“Godine nisu kazna. Kazna je živeti ceo život po tuđim očekivanjima.
Biti žena…
Ništa nije teže nego biti jaka žena.
One koje plaču svi primete. Zagrle ih, uteše, zaštite. A one koje ćute? Njih život polomi u hiljadu komada, a okolina samo zaključi: „Ma dobro je ona, jaka je.“
Nije lako biti žena. To je posao sa punim radnim vremenom, bez slobodnih dana i sa neograničenim brojem nepozvanih komentatora.
Imaš jedno dete? „Kad će drugo?“
Imaš dvoje, troje ili četvoro? „Šta će joj tolika deca?“
Nemaš decu? Odjednom svi postanu stručnjaci za tvoj život, tvoje telo i tvoje odluke.
Mršava si? „Propala.“
Imaš koji kilogram više? „Zapuštena.“
Središ se? „Sigurno ima neki razlog.“
Ne središ se? „Kako je nije sramota?“
Uspešna si? „Neko ju je pogurao.“
Ne uspeš? „Nije se dovoljno trudila.“
A onda dođu godine…
Čim žena pređe četrdesetu, za mnoge kao da joj automatski zalepe etiketu: „tetka“.
Pređe pedesetu? Odjednom je „baba“. Kao da su godine kazna, a ne privilegija.
Najzanimljivije je što te etikete često najglasnije lepe upravo oni koji stare istom brzinom.
Muškarac sa sedim vlasima? „Šarmantan gospodin.“
Žena sa sedom vlasi? „Što se baba ne ofarba?“
On ima bore? „To mu daje karakter.“
Ona ima bore? „Baš je ostarila.“
On je „iskusan“. Ona je „prestara“.
Kakva zanimljiva matematika… godine prolaze jednako za sve, ali društvo ih nekako različito računa.
Neverovatno je koliko ljudi imaju vremena da uređuju tuđe živote, dok njihov stoji na pauzi.
A istina?
Iza svake žene postoji priča koju niko ne vidi. Iza osmeha su neprospavane noći. Iza bora iskustvo. Iza umornih očiju hiljade bitaka vođenih bez publike i bez aplauza.
Najveća ironija je što ćeš, šta god da uradiš, nekome biti pogrešna. Ako ćutiš hladna si. Ako kažeš šta misliš bezobrazna si. Ako oprostiš slaba si. Ako odeš sebična si.
Zato prestani da živiš po tuđim pravilima. Ona se menjaju brže nego što ljudi stignu da promene mišljenje.
Godine nisu nešto što treba skrivati. One nisu poraz. One su dokaz da si živela, volela, padala, ustajala i preživela ono što mnogi ne bi mogli.
Tuđe mišljenje ne plaća tvoje račune, ne leči tvoje rane i ne donosi ti mir.
Neguj sebe. Odmaraj bez griže savesti. Smej se glasno. Voli svoje telo i svoju dušu. Čuvaj svoj mir.
I zapamti…
Nikada nećeš zadovoljiti ceo svet. Iskreno, ni sunce ne uspeva jedni se žale da je prejako, drugi da ga nema dovoljno.
Zato ne troši život pokušavajući da budeš dovoljna ljudima kojima nikada ništa nije dovoljno.
Budi dovoljna sebi.
To je jedino mišljenje sa kojim živiš svakog dana.
Ako je nešto zaista vredno poštovanja, to nije mladost. To je žena koja je kroz godine sačuvala dostojanstvo, srce i osmeh.”#Svetlanarodić
