ЛЕСКОВАЦ, ВЛАСОТИНЦЕ – Не се знаје, Заре игра! Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! – каже Сава Димитријевић, познати новинар, аутор бројних књига. – Докумантарни филм Небојше Илића Илета о Зарету, коме је право име Светозар Трајковић, недавно приказан у Власотинцу
Изрека „Не се знаје, Заре игра“ настала је пре 70 година у Власотинцу, на утакмици Власина – Дубочица (3:4), играној 25. маја 1952. године. Она говори да ништа није готово док не буде готово, упућује на стрпљење, упорност и труд. Популарна је и позната широм Балкана. Небојша Илић Илке, познати аутор изузетно успелих документарних филмова, снимио је филм о Зарету, односно о Светозару Трајковићу, коју су недавно виделе његови суграђани, а Драгослав Бранковић Гиле, глимац из Лесковца, говорио је делове из монодраме Радета Јовића, познатог лесковачког књижевника, „Не се знаје, Заре игра“.
Ко је Заре, односно Светозар Трајковић, који је пре десет година преминуо у родном Лесковцу, најбоље је, на лесковачком дијалекту, описао Сава Димитријевић, чувени новинар, изузетно зналац духа „српског Манчестера“.
Заре је даваја голови – кд си оће
Син на Мику Лудајку, Заре постаде фузбалер какв у Лесковац до тг а ни до сг нее бија. Заре је даваја голови – кд си оће и одокле си оће. Играја је за Дубочицу и у Лесковац се не памти да је била утакмица, а да Заре нее даја гол. Само се нее знало колко ће гола да да – дл едн, ел два, три… ел па пет и повише. Па се у Лесковац и дн днс вика: „Не се знаје – Заре игра!“
Кад је Напредак из Крушевац гостоваја у Лесковац – на туј утакмицу татко на Заре Мика Лудајка и Лемби кладив се с кафеџију Гуштера да Заре – у прво полувреме неће да да гол! И гуштер гим узме паре, јер је Заре у прво полувреме даја – два гола. Да би поврнули паре Мика Лудајка и Лемби опкладив се сс Гуштера да Заре у друго полувреме – неће да да гол. Гуштер прихвати и ову опкладу. Лемби је бија главни за клађење и у паузу за друго полувреме дође код Заре у свлачионицу и каже му:
– Заре, немој да даш гол у друго полувреме – твој татко се кладија сс Гуштера у две иљаде – да неће даш гол!, а и ја га помажем у туј опкладу. Ти си и онакој у прво полувреме већ даја два гола, а у друго полувреме немој да даш гол, други неки нека ги давав, али ти – немој! Иначе ће ти татко изгуби опкладу!
Заре обећа на Лемби – „да ће води рачун и да неће да да гол!“
Ал, чим поче друго полувреме – Заре забрави на оној што је обећаја на татка Мику Лудајку и Лемби.
– Играмо ми и Лука Пачавра – изводи корнер. Каже Заре. У шеснаестерац – гужва, мување, гурање! И Лука набаци високу лопту, лопта пребаци постављени зид, ја рипнем и с главу – убацим лопту у гол. И рипнем од радост што сам даја гол и пођем на куд центар – играчи ми честитају што сам даја гол. Кад сам турија лопту на центар сетим се које ми је рекја Лемби и ударим се с руку по главу: „Леле, реко, сг ће ме татко и Лемби пребијев! – наводи Димтријевић део из једне од бројних анегдота.
Мика Лудајка је први рекја: Заре игра, не се знаје! Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! А Мика Лудајка је тој рекја кд се играла првенствена утакмица Власина и Дубочица у Власотинце 13. марта 1955. године. Дубочици је била потребна само победа да не би испала из Нишки потсавез, а на Власину је било довољно да игра нерешено да би остала у Нишки потсавез. ,,И цел Лесковац се дигне да иде на туј утакмицу. Још од собајле Лесковчани су ишли у Власотинце – сс бицикле и коњска кола, али највише – пешке. Онија који су имали паре и срећу да добијев место – у Власотинце су се одвезли у дваес два камиона Доџа који смо добили од Американци. Пошто игралиште у Власотинце нее било ограђено, него су около била лојза – из Лесковац је у Власотинце отишла и коњичка милиција да одржава ред на утакмицу, подсећа Димитријевић.
Настанак изреке
Власина је највише стра имала од Заре и на неколко дана пред утакмицу на Заре су из Власотинце праћали поруке да не дођује у Власотинце: Немој Заре да долазиш, ће ти искршимо ноге! Ал, Заре се нее плашија и отиде да игра.
А почело је најгоре што може по Дубочицу. Власина је повела с три – нула и Власотинчани који су у публику стојали поред Мику Лудајку, татка на Заре, почели да му се смејев и викав да је све готово и да Дубочица има да испадне из такмичење.
– Мико, викв му, оде Дубочица из подсавез!
А Мика Лудајка гим вика: Ааа, ће видите ви још! Не се знаје, Заре игра!
Мика Лудајка је млого волеја да се клади – ако ти даш иљадо динара Мика ти да – дупло! И он се сс Власотинчани опклади да Дубочица неће изгуби од Власину. И – доби опкладу! Дубочица је победила Власину сс четри према три, а сва четри гола даја је – Заре! Мика Лудајка узеде паре на Власотинчани и вика гим: „Реко ли ви ја: „Заре игра, не се знаје!“
И тој на Заре остаде као надимак и дн днс!
