ЛЕСКОВАЦ – У Лесковцу је 2006. године представљена Задужбина „Николај Тимченко“, а од 2008. одржавају се „Дани Николај Тимченко“ и додељује награда која носи његово име – за најбоље дело из науке о књижевности (критика, оглед, истирија књижевности и културе). Колико нам је познато, ово је прва задужбина једног познатог критичара, есејисте и филозофа на југу Србије.
- Николај Тимченко (1934-2014) био је српски књижевног критичара, есејисте, философски писац и новинар. При лесковачкој Народној библиотеци формиран је Легат ,,Николај Тимченко’’. У делу „Библиографија Николаја Тимченка“, коју је прередио Дејан Вукићевић обухваћен је 1161 његов рад и 62 текста о његовом стваралаштву.
- Први добитник награде „Николај Тимченко“ је Новица Петковић за књигу „Словенске пчеле у Грачаници“, (Београд 2008), а други чувени новинар и уредник „Политике“ Радован Поповић за књиге „Разносач месечине и Последњи српски бошљевик“ (Београд 2009), трећи Драган Жунић за „Причање смисла“, (Београд 2010); а четврти и једини аутор из Лесковца добитник овог признања је проф. др Душан А. Јањић за дело „Књижевна преплитања“ (Београд 2011).
- Николај Тимченко (6. децембар 1934 – 29. децембар 2004) рођен је и преминуо у Лесковцу. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. Радни век провео је као новинар и лектор листа „Наша реч“ (Лесковац). Због ангажовања за слободу стваралаштва, неколико година забрањено му је да се потписује у локалним новинама. Био је уредник лесковачког часописа за културу, књижевност и уметност „Наше стварање“ у два наврата (1961-1968, 2002-2004), а огледе и приказе објављивао је у свим значајнијим српским и југословенским листовима и часописима.
- – Николаја Тимченка смрт је сусрела на улици. После митске, ево савремене, урбане приче о човековој судбини и његовом неумитном крају. Све се одиграло онако како се одиграло, јер човек своју судбину не може избећи. Смрт, смрт, смрт – шта је то, уосталом? Антрополог и тумач књижевних и уметничких дела, Николај Тимченко наставиће да тамо, у његовом царству, одгонета чудо умирања. Родни Лесковац не само да му се није одужио, него није ни умео да поштује и вреднује оно што му је он дао и завештао“, рекао је у посмерном слову Саша Хаџи Танчић, рано преминули један од најбољих лесковачких књижевника.
- Тимченко је објавио дела: „Фрагменти из историје Лесковачког позоришта I: 1896-1941“ (Лесковац 1967), „Песник и завичај – Белешке о бивању човека у литератури“ (Крушевац 1969), „Запис о песнику: О поезији Васка Попе“ (Крушевац 1972), Фрагменти из историје Лесковачког позоришта II: 1970-1980“ (Лесковац 1981), „Народни музеј у Лесковцу 1948-1983“, (Лесковац 1983), а посхумно су, између осталог, публиковане књиге из његове заоставштине: „Француске белешке“, „Књижевност и догма“, „Књижевна баштина Лесковца“, „Мисао, реч, судбина“. „Античке теме“, „Смисао приповедања“ и друге. Прошле године објављена је његова књига „Искуства и искушења критичке речи“ и зборника радова „Николај Тимченко у своме и у новом добу“, чиме је симболично затворен круг којим је описан петнаестогодишњи рад Задужбине „Николај Тимченко“.
ДОБИТНИК НАГРАДЕ НИКОЛАЈ ТИМЧЕНКО ЗА 2020.
- Добитник Награде „Николај Тимченко“ за 2020. годину је Јован Попов (1962), теоретичар и историчар књижевности, компаративист за књигу „Појмови, периоди, полемике“ (О неким недоумицама науке о књижевности) коју је 2020. године објавила београдска Српска књижевна задруга. У најужем избору биле су књиге др Радивоја Микића „Текст иза текста“, др Тихомира Петровића „Сироти Срби: сиротиња у српској књижевности“. Уместо традиционалног окупљања универзитетских професора, књижевних стваралаца и еминентних критичара, ове године, због познатих околности, Задужбина „Николај Тимченко” је све активности, које традиционално спроводи током манифестације, одложила до даљег и своју активност усмерила ка издавачкој делатности.
НАПОМЕНА: У Политици, 11. јануара 2021. године, објављен је чланака новинара Данила Коцића о 15. годишњици Задужбине „Николај Тимченко“
