ПОСТОЈИ ЈЕДАН ВОЗ, ЈЕДИНСТВЕН НА СВЕТУ. ПОСТОЈИ ВОЗ У КОМЕ УЖИВАЈУ СВА ЧУЛА. ТАЈ ВОЗ НАДАЛЕКО ЈЕ ПОЗНАТ И НИКО МУ НЕ МОЖЕ ОДОЛЕТИ. ЛЕСКОВАЧКИ ГУРМАНСКИ ВОЗ! ,,РОШТИЉ ЕКСПРЕС“, ПРЕПУН ЗАНОСНИХ МИРИСА ЧУВЕНИХ СПЕЦИЈАЛИТЕТА!
- Када листамо енциклопедију роштиља и старе рецепте кулинарских мајстора, свуда се наглашава да доброг роштиља нема без добро бираног и нарочито припремљеног меса.
- Регионална привредна комора Лесковац (за Јабланички и Пчињски округ) прави је поборник заштите аутохтоних специјалитета овог дела поднебља југа Србије. Лесковачки домаћи ајвар и лесковачка спржа сада имају сертификате производа са заштићеним географским пореклом. Међутим, са овог подручја, најпре је лесковачко роштиљ месо заштићено као бренд у Републичком заводу за интелектуалну својину. Тако је заштићен „лесковачки роштиљ“, као целовита гастрономска понуда јединствених специјалитета.
- Некада је славу роштиљ меса проносио читавим светом Миодраг Глигоријевић – Драги Буре који је лесковачким специјалитетима одушевљавао и Јосипа Броза, многе светске државнике, бројна светска имена филма и уметности. Драгија нема, а нема ни његове тајанствене рецептуре. Али, та слава и та легенда настављају се и данас јер правих роштиљских специјалитета нема без доброг меса и његове припремe.
- Као израз поштовања према роштиљу, према царству свих човекових чула, сваке године поткрај августа већ три деценије одржава се велика међународна светковина хране – фестивал свих фестивала када је гастрономија у питању. То је Лесковачка роштиљијада – све се жари од роштиља – прште опојни и изазовни мириси чувених специјалитета.
- Мајстори раде а гости се сладе. А ко би одолео овом општем весељу, музици и јелима правим ремек делима на овом заиста светском балу гурманлука – кад груну трубе и кад се гости, путници и намерници из земље и света препусте знатижељама и уживању.
- Лесковачки гурмански воз /ћевачпићи, пљескавице, уштипци, кобасице, ражњићи/ део је гастрономске културе, гастро филозофије, гастро живота и чаролија. Возови дугим шинама, долазе, пролазе, одлазе, јуре и журе … а лесковачки воз … шта о њему кажу лесковачки боеми, шерети и мераклије.
- “За т’j наш воз” не се наплаћује карта. Седнеш у кафану, уз астал, царски уживаш док ти стиза вагонче по вагонче. Леле, леле – у јед’н вагон рипав ћебапи – ситно коло играв, у други се мешкољи убава пљесканица, еви га стизав и уштипци… и такој… вагон по вагон – ете, то је лесковачки воз, да се убаво проведеш … скроз на скроз.”
Пише: Милорад Цветковић/ Вести и огласи југа