DADINCE – Gde god da odem i ko god me upita odakle sam, sa ponosom kažem iz Dadinca, znajući da ne moram da objašnjavam ni gde je ni ko je odatle. Odatle su velika imena, nadaleko poznata. Odatle dolazi pošten svet. Čast je moja, što nosim gene baš iz tog kraja.
Još kao dete hvalila sam se kako provodim najlepše dane raspusta na jednoj snažnoj reci, baš u tom selu. Sećam se, posle halapljivog doručka, trčali bismo do reke.
Baka je govorila: ,,Kupajte se, do mile volje, slobodno se napite vodom iz reke, lekovita je, zaceljuje i rane.“ Do kasno uveče uživali bismo prirodu, koja nas opijala svežinom, lepotom, prirodu koja nam je najlepšim bojama obojila detinjstvo.
Dadince je meni sveto mesto, a Rupska reka koja miluje njegovo tlo meni je svetinja. Molim da se ne uništi, da bi i naša deca imala detinjstvo. Branim svoje, jer dugujem i precima i deci.
Marija Popović: „Nedelja“, zbirika pesama – promocija u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“
