Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Toga dana, deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. To uzajamno „drešenje“ u hrišćanskim kućama stvara prazničnu, svečanu atmosferu poput one koju su, uz darove, doneli istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta u Vitlejemsku pećinu.
Običaj vezivanja i odvezivanja nikako nije samo igra ukućana, već se ovom radnjom potvrđuje neraskidiva veza svih članova hrišćanske porodice. Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira.
Dakle, Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u pretprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj “da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.
Materice uvek padaju nedelju dana posle Detinjaca, hrišćanskog praznika dece i roditelja, ali i nedelju dana pre Očeva (Oca), praznika svih muškaraca koji su postali tate.
