Skoči na sadržaj

Milko Stojković, književnik: Zapis o muzici „tikataka…“

Loading

MILKO STOJKOVIĆ, POZNATI PISAC IZ CRNOTRAVSKOG KRAJA
Пре двадесетак година мој син пустио музику. Радуцкам ја нешто по дворишту и слушам. Не могу да је не чујем јер је гласна. И то је изгледало овако: тике-така, тике-така, тике-така… И тако све исти ритам и исто тилитакање два сата. „Теби нешто није уреду са музичким стубом, – кажем сину, – изгледа да ти се покварио“. „Није му ништа, – одговара он, – таква је то музика.“ „Аааааа.“
Не признајем уметност ради уметности. Ако те нематеријална творевина не покрене, не узбуди, ако не прокључа нешто у грудима, ако ти не измами осмех, смех, сузу, љубав, ако те не изазове на бунт, ако не покрене бес, ако ти не чачне мождане вијуге да се замислиш, ако те не изазове да наставиш тамо где је уметник стао, онда то није уметност. Није истотактно бесомучно понављање музика, нити просто гомилање речи књижевност, гледање сатима у муда магарцу генијално или једна повучена линија преко платна сликарство. Џаба вам критичари, експерти, новци и асрономски надуване цене. Могу да нас лажу да је то модерно, али наше је да не верујемо у то.
Не бих више, почињем да тикатакам.

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading