Milko Stojković, pisac i aforističar: „Buđenje“

Loading

MILKO STOJKOVIĆ, KNJIŽEVNIK, ODLIČAN AFORISTIČAR, POREKLOM IZ CRNE TRAVE

БУЂЕЊЕ: После педесетогодишњег сна у који га је послала добра вила, по молби народа, пробудио се Велики Вођа. Истина да је народ хтео бар целу стотку, али пошто ово није зла вештица него добра вила и ово је било задовољавајуће.

Протрља Велики Вођа, у даљем тексту ВВ, очи, протеже се ко маче на џигерицу, па реши да прошета земљом Србијом.
Прово што му паде у очи беху стада оваца.
– Имате лепо стадо, – обрати се пастирима.
– Имамо захваљујући Вама Председниче, – одговорише они.
– Значи има довољно млека, сира, вуне, меса?
– Има Председниче.
Лице ВВ- а се осмехну.
Потом га пут нанесе поред крда крава које су пасле на пашњаку.
– Видим поприличан број крава, раса је застарела, али их количински има доста.
– Имамо захваљујући Вама Председниче, – вратише пастири одговор.
– Значи има довољно млека, телади, јунећег меса?
– Има Председниче.
Лице ВВ-а се озари.
– Имате стадо свиња, – обрати се свињарима на које касније наиђе.
– Имамо захваљујући Вама Председниче.
– Значи има довољно свињског меса? Пролазе ли добро на сточном тржишту?
– Пролазе, Председниче, некако. Мењамо их за вуну, овчји сир, кравље млеко.
Лице ВВ-а поче да добија израз срећника, а како и не би кад му је држава пуна свега.
После пашњака наиђоше поља са житом на којима су жене желе српом и њиве са кукурузима где су радници окопавали мотикама.
– Видим да жањете, копате, нема трактора, пестицида! Здрава храна, – довикну ВВ радницима.
– Захваљујући Вама Председниче, – довиком му одговорише.
Њега поче да хвата стање еуфорије. А да будемо искрени кога и не би. Све што је видео све је било његова заслуга. Поче да се пипа по џеповима тражећи нешто. Осећао је велику жељу да се јави својим најближим партијским сарадницима, да са њима подели радост како би се ове лепе вести шириле што брже и што даље. Али нигде његовог мобилног.
– Можете лу ми позајмити ваш телефон да назовем моје пријатеље? – обрати се најближем пастиру.
– Немам телефон, Преседниче.
– Може ли се интернетом ступити са неким у контакт?
– Не може, Председниче?
– А кад би ми бар нашли нека кола да што пре стигнем до прве телевизије, платићу гориво.
– А шта је то телевизија, Председниче? – гледа га пастир у очи.
– То је оно што ради на струју и емитује слике из целог света, – запањено ће ВВ.
– Чули смо да је наш народ некад имао и тако нешто, али немамо струју.
– Ја ништа не разумем. Како сад ођедном нема ни овог, ни оног, откуд то ођедном.
– Захваљујући Вама Председниче!
– Мени?
– Да, да, добро сте чули. Ви сте нас својим владањем вратили двеста година уназад, ми смо сад у средњем веку.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading