VLASOTINCE. – НАСТАНАК РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА MОРАВИ“. Желим да појасним како је настала тако мени драга родољубива српска песма „Под столетним маслинама“ – Песма се помиње и под насловом „Осветник“, „Бој на Морави“), Песму сам забележио 1976.године од казивача Михајла Јанковића, самоуког песника из села Ладовице код Власотинца.
МИРОСЛАВ Б. МЛАДЕНОВИЋ МИРАЦ: БОЈ НА МОРАВИ
%
Српска војска на Крф пала,
По острво жагор бруји.
Из облака киша лије,
Узбуркано море хуји.
Под столетним маслинама
Шатори се српски беле
Под њима се одмарају
Српске чете преживеле.
Шатори су тесна кућа,
Ал за све има места.
Згрчио се друг до друга,
Те је тако топло свима.
Разговор се живо води,
На причу се прича ниже,
А досетке и пошалице.
Једна другу бурно стиже.
Само један војник млади.
Мутна ока, бледа лица,
Ћути тужно – невесело.
Сред песама и пошалица.
А и њега задиркују.
И са њим се свако шали,
Дед олакшај срцу своме.
Провери нам тајне твоје.
То ће прича лепа бити,
Причај друже Радивоје.
Радивоје махну руком,
Испунићу вашу жељу.
Ал то ће и крај бити,
Вашој шали и весељу.
Крвава је моја прича,
То је било после оног,
На Морави љутог боја.
Непријатељ беше јачи,
Ми морамо даље ићи,
А ја реших на растанку,
Часак своме дому сићи.
Стигох кући али касно,
Тамо већ беху Бугари.
Ево прве страшне слике,
Обешен ми бабо стари
А на прагу, јао боже!
Сва у крви мајка лежи,
И слабачким гласом виче:
„Радивоје, сине бежи.“
А ја мајку не послушах,
Већ у кућу ступих.
Излудети тада хтедо!
Покрај моје мртве љубе,
Лежи моје мртво чедо.
И оно се невинашче,
Већ растало с овог света.
Видео сам да је било,
Прободено бајонетом.
А у другом крају собе,
Где икона стара стоји,
Као да су у гостима,
Вино пију шест Бугара.
Мени крвац зали очи,
Па ја јекнем из дна груди:
„Простите ми мртве душе“!
У пакао ви нељуди.
Па убацим једну бомбу,
Усред оне руље клете,
И ниједан од Бугара,
Не умаче од освете.
Од тог дана порушеног,
Дим се диже у висине,
А кад пламен све пригуши,
Ја умако у планину.
Не да склоним пусту главу,
Нисам зато још на свету,
Већ и даље да продужим,
Страшну казну и освету.
Радивоје сврши причу,
Под шатором тајац наста,
Нико ништа не говори.
И дисање ко да заста,
Тако мало заћуташе,
Повикаше сви из гласа:
„И ми ћемо с тобом друже,
У освету сваког часа.“
%
НАСТАНАК РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА МОРАВИ“
Желим да појасним како је настала тако мени драга родољубива српска песма „Под столетним маслинама“ – песма се помиње и под насловом „Осветник“, „Бој на Морави“), Песму сам забележио 1976.године од казивача Михајла Јанковића, самоуког песника из села Ладовице, код Власотинца. Записао са је под насловом „Бој на Морави“, јер се опевана битка одиграла неколико километара од села ЛадовицЕ, са десне стране пута Лесковац-Власотинце, према брдима и планини.
Песму сам 2007.године прво поставио на форум Српски вокабулар: Поводом 90. годишњег пробоја Солунског фронта, песму сам под називом, „Бој на Морави“ поставио на форуму: хhttp://www.mycity-military.com/Prvi-svetski rat/tamo daleko/90 godina.4.html.
На војном форуму је био занимљивих расправа, па Чак и напомена да је неко од коментатора ту песму учио из читанке пре Другог светског рата у Краљевини Југославији. Још сам дошао до података да је песма имала и наслов „Осветници“-„Освета“!
Поводом историјског јубилеја, септембра 2008.године, доста простора је било у листи „Политика“! Тамо се отписивао касо „Јужњак“ из Власотинца! Да би се касније јавно оглашавао пуним именом и презименом-потписивао као „Јужњак“ из Власотинца!
Том приликом ми се јавио јавно, на страници листа „Политика“, братанац ЈУНАКА родољубиве песме „Бој на Морави“. Од њега сам дознао да се јунак звао Радивоје Николић и да су са братом Вељком Николићем погинули у пробоју Солунског фронта 1918.године! Николићи су били из села Велико Крњино, у општини Бабушница.
Од братанца сам дознао да су на спомен плочи основне школе у том селу уклесана њихова имена и презимена и први део стиха песме! Opis: C:\Users\MIRAC\Desktop\d.krnjino.jpg
Одмах сам успоставио контакт са људима из општине Бабушница. Нажалост, поред записа су ми били послати “вируси“ и тако ми је пао „систем“. Ипак сам некако успео да сачувам те снимке са школе до данашњих дана!
Године 2013. ову песму сам чуо од гуслара Бранка Перовић под називом „Под стољетним маслинама“! На Јутјуб сам 2007. године поставио цео текст песме са „Вокабулара“ са казивачем и записивачем. Остали гуслару су се правилии „неми“ и нису то хтели да ураде што је урадио гуслар Бранко Перовић.
Можда се и пре мог сазнања зна садржај ове родољубиве песме, преко њеног писца ДИМИТРИЈА ПОЛИМЦА!
На Јутјубу сам наишао на српског гуслара Будимира Чавића – родом из Колашина, из Црне Горе, како лепо пева уз гусле стару родољубиву песм из Првог светског рата: “Под стољетним маслинама“! Песма је на Јутјуб постављена 27. новембра 2009 године.
Доносимо неколико занимљиих коментара.
Према једнима аутор ове песме је Димитрије Јевтовић-ПОЛИМАЦ, који је 1918.године, слућајући исповест једног војника у шатору пред почетак пробоја Солунског фронта 1918.године, то „преточио“ у песму!
Иначе, је Полимац био и ратни дописник Треће армије и после тога је напиао неколико књижевних дела о ВЕЛИКОМ РАТУ!
Према неименовано коментару, који је једном приликом песму изрецитовао песник Милисав Буца Мирковић,рођен 1931. године у Жупком Александровцу, да је песму написао Милутин Јовановић и да је касније у неким књиђевним новимама објавио под називом „Осветник“!
Дакле, ову родољубиву песму је написао Димитрије Јефтовиж-ПОЛИМАЦ, ратни дописник Треће српске армије Првог светског рата 1918. године пред јуриш пробоја Солунског фронта.
Главни јунак ове потресне родољбиве песме је Радивоје Николић из Лужнићког села Горње Крњино код Бабушнице, који је са братом Вељком погинуо у пробоју Солунског фронта 1918. године!
Извор: “Деца у играма и песмама Повласиња народне умотворине из власотиначког краја“, Мирослав Б Младеновић Мирац-отштампано:-АУТОР Мирослав Б Младеновић Мирац, историчар, енолог, енограф-Власотинце Србија,23 август 2025. године.
https://novinardkocic.wordpress.com/author/danilokocic/
