Miroslav V. Mladenović Mirac, matematičar u penziji, etnolog, etnograf i istoričar: Kuda to ide moja Srbija!?

Ova država je potpuno uništena: ekonomski, moralno – sistem vrednosti srozan je do dna. Uništena je kultura, nauka i na kraju evo i sistem školstva.

Lično sam se zalagao još u vremenu vladavine Slobodana Miloševića za reformu školstva od pretškolskog, osnovnog, srednjeg do fakulteta; no te moje nade posle petooktobarske demokratske revolucije 2000. godine pale su u vodu.

Nama nisu potrebni prepisivači tuđih ideja i tuđih vrednosti, koje su nama sramno nametnute i koje se nameću po svaku cenu kako u osnovnoj, srednjoj školi, tako i na fakultetima.

O Bolonjskoj deklaraciji i uopšte o reformi školstva niko ne pita nas, koji 40 godina nešto radimo, a možda i vredimo u praksi i teoriji na prostorima Srbije!

Ne znam ko im daje mandate da uništavaju generacije i generacije propalom reformom školstva.

Sramota je što je godinama naš školski i društveni sistem prepušten raznim mediokritetima u ministarstvima i raznim takozvanim nevladinim organizacijama. Inače, nisam srbofil (nego sam Jugosloven po uverenju). Bolonjsku deklaraciju osuđuju čak i najugledniji nemački intelektualci – profesori fakulteta kao birokratsku tvorevinu.

Moja planina u crnotravsko-vlasotinačkom kraju je pusta, u korovu, planina gde sam nekada kosio livade, orao drvenim ralom, žeo ovas i raž, sadio krompir, a leti išao u pečalbu kao građevinar u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Treba postaviti pravo pitanje o toj napuštenoj zemlji na kojoj je srpski narod u srednjem veku opstao pod turskim zulumom.

Ko zna, možda će opet u nekom drugom vremenu biti ponovo moja planina stratište biološkog opstanka Srba u Srbiji i drugih nacija koje u njoj žive, jer idu razne klimatske promene.

U nekim novinama čitam naslove: „Stari profesori koče reformu“. To je po meni samo zamena teza, jer pravi profesori sigurno se bore da opstane školski sistem i vrednost znanja.

Dobro, neka neko objavi da li postoji neki sistem ocenjivanja vrednosti znanja na privatnim fakultetima. Po meni je čista laž da se na njima stiče znanje koje se nekada sticalo na državnim fakultetima kada je u Srbiji bilo normalno vreme života i rada u prosveti.

Svi koji su se prodali, ili izvršili rasprodaju srpskog školstva, čine veliko zlo OBRAZOVANJU, jer ako ne postoje školovani lekari, učitelji, vaspitači, majstori… neće biti ni postojanja nacije, ni države Srbije!

Danas na privatnim fakultetima se kupuju i rasprodaju titule doktorata i zvanja – u Srbiji ima više titula doktorata nego li školovanih kadrova od majstora do lekara, kulturologa, nastavnika sa znanjem stečenim na državnim fakultetima.

Treba da se razmisli kuda to ide intelektualna Srbija!

Sa zadovoljstvom ću uzeti učešće – ako bude javnih TV debata – „okruglih naučnih stolova“ – umesto pevaljki, velikog brata, farmi, TV sapunica na takozvanim nacionalnim državnim televizijama, na tajkunsko-mafijaškim i privatnim lokalnim televizijama.

Treba da pomognemo intelektualno svojoj jedinoj domovini Srbiji – da nađe pravi istinski put reforme društva, pa i u sferi prosvete.

Kao penzioneri, koji smo ceo životno-radni vek proveli u prosveti, teško podnosimo ovakav haos u školskom sistemu!

Prisilno uveden tkz. „školski sistem“ pod nazivom DUALNO OBRAZOVANJE – Predsednik Srbije u „dogovoru“ za KOMPANIJAMA potpuno degradirao sistem vrednosti u školstvu!

Uništen nam je potpuno školski sistem!

PROGRAMI po predmetima od osnovne škole do srednje škole, potpuno degradiran!

U pogledu udžbenika i sadržaja, toliko je srozano, da je konkretno u matematici – čak su sadržaji za mediokritete!

Ne postoje problemski zadaci u sadržajima, u kojima se učeniku omogućuje da kritički misli svojom glavom!

Mi moramo da se borimo da nam se „izbace“ strani izdavači, poput nemačkog izdavača KLETA i PROGRAMI, sadržajima prilagode našim sistemima vrednosti nacije i države Srbije!

Drugu domovinu, sem Srbije, nemamo, a oni sa velikim bogatstvima na računima u stranim i našim bankama mogu da odu kada god zažele iz Srbije.

Sve nam se prodaje, i mi ćemo postati ekonomska i duhovna kolonija.

Za sada mogu samo nemoćno da gledam propadanje moje jedine domovine Srbije i da se jedino borim da biološki opstanem.