
ДА ПОПРИЧАМО, ПА ЋЕ БИТ КАКО РЕЧЕМ!
А биће – јер сам до 50. године своје младости живео на нашем најважнијем пољу: КОСОВСКОМЕ! Рођен сам и живео при самој епској Ситници, на 1,5 км до ње. „А Ситница, мутна и крвава, проносила коње и јунаке“. И епска Голеш планина на неважној ми удаљености; видљива из мог села.
Непотребно расправљамо и тврдоглавимо: ОВО ЈЕ БОЖУР! НИЈЕ НО ОВО! Једини божур у ширем завичају, па на Газиместану и свуд Косовом, апсолутно исти, виђах искључиво овакавим са прве слике! НА ДРУГОЈ ФОТОГРАФИЈИ је наука. „Укрштањем, крижањем различитих узгојних линија, пасмина, раса…“ догађа се и овако нешто !?! – а викају га божур.
Сличе се, као бела рада и каранфил

Извор: ФБ Моше Одаловића