НАШЕ СТВАРАЊЕ 2025. Пред вама је четвороброј Нашег стварања, часописа за књижевност, уметност и културу, а трећа свеска овог лесковачког културног гласила иза које, заједно са члановима редакције, стојим као главни и одговорни уредник.
Будући четвороброј, часопис је богат, садржајан, а велики број сарадника оплеменио га је својим прилозима. И овај број остао је доследан уређивачкој концепцији око које смо се пре две и по године окупили – у Нашем стварању налазе се прилози који откривају богатство уметничког стваралаштва лесковачке средине, али и прилози сарадника из других средина којима успостављамо везу са различитим уметничким токовима, интересовањима, поетикама, опредељењима, што наш часопис чини релевантним културним гласилом и држи га на високој лествици међу публикацијама сродне врсте у Србији. Задржана је и јасна артикулација рубрика, што помаже лакшој рецепцији часописа, речју – у њему се налазе разноврсни прилози окупљени око јасно профилисаних рубрика, па свако у њему може да пронађе понешто за себе, али и да стекне јасан увид о квалитету појединачних прилога и часописа у целини.
Овај четвороброј отвара рубрика „Поезија”, која доноси изузетно подстицајне прилоге Јасне Јеремић, Дејана Ђорђевића, Игора Марковића, Ирене Јовановић, Милене Станојевић, Марије Вуловић, Јевросиме Ристовић, Предрага Јашовића. Уз њих су и песме у прози и лирске рефлексије Арнеле Лакота, Јелене Марићевић Балаћ, Предрага Тодоровића. Избор из поезије који доноси овај број одражава поетичка сремљења наших савремених лиричара, осликава њихове идејне и тематске преокупације, показује ширину поетичких и стилских опредељења савремене српске поезије уопште.
За поезијом следи рубрика „Проза” коју отвара духовит „путопис у замишљају” Нова Томића, „Раблеов врх”, изведен у необичном укрштају лингвистике, књижевности и алпинизма. За њим следи лирски интонирана прича Данијеле Радовановић „Нигде нема Наде”, која већ заводљивим насловом сугерише богатство приповедног света. Висок уметнички ниво који годинама остварује Конкурса за кратку причу „Вукашин Цонић” прелио се и на странице нашег часописа, кроз награђене приче Саше Стојановића („Кратак запис о праштању”), Тање Јоцић Стаматовић („Гарава”) и Јадранке Миленковић („Anybody”).
Рубрика „Сведочанства” доноси досад необјављен текст Николаја Тимченка о Бодлеровом савременику Петрусу Борелу, као и одломке из његовог дневника, аутентична сведочанства о Тимченковом читању, раду, писању, понешто и о приватном животу, које је приредио управитељ Тимченкове задужбине Владимир Мичић.
Поносни смо и на веома богату рубрику „Сагласја”. Дејан Ацовић уступио нам је превод драмског фрагмента Оскара Вајлда Фирентинска трагедија, који је за ову прилику испратио и коментаром. Марко Вуковић изабрао је и са норвешког превео стихове песника Тарјеја Весоса. Руски песници Булат Окуџава, Леонид Мартинов, Вјечеслав Купријанов и Давид Самојлов присутни су у нашем часопису кроз избор стихова и препеве Миодрага Цветковића. Ова рубрика доноси и двојезичну поезију Ивана Поцонија – пет песама на италијанском и српском језику. Зорислав Пауновић сачинио је избор и са руског превео „Две приче” Софије Јечине. Ову рубрику затвара текст Перице Хаџи-Јованчића о писаној традицији првих грчких законодаваца који доносимо у оригиналу, на енглеском језику.
Рубрику „Огледи и критике” отвара текст Јована Пејчића о веритизму, непримећеном „-изму” јужнословенске авангарде, у којем Пејчић расветљава једну скрајнуту персоналну авангардну акцију Марка Малића који је своја дела потписивао псеудонимом Оролав Наута и који је творац веритизма. За њим следи врло подстицајан текст Наталије Лудошки, реферат који је изложен на 19. конгресу Савеза славистичких друштава Србије о егзистенцијалном песимизму у делима средњошколске лектире, у којима углавном доминира Танатос над Еросом. Први у низу приказа настао је из пера професора Драгана Жунића. Реч је о приказу књиге Николаја Тимченка Мишљење и дијалог: философске и књижевне теме. Александра Пауновић представила је збирку поезије Горана Коруновића Манастир, а Предраг Јашовић збирку поезије једног од чланова наше редакције Игора Марковића – Право на реплику. Рубрику затвара приказ књиге Саве Димитријевића Лесковачко злато: Велика пљачка Малог Манчестера: Сведочанства, као један од мојих прилога осветљавању огромног доприноса Саве Димитријевића нашој култури.
Рубрику „Линије, сенке, боје” отвара изузетно сугестиван, искрен и непосредан интервју који је Леа Станковић водила са Невеном Спасић, уметницом која се опробава у различитим медијима – рапидографу, скулптури, инсталацији – It was my choice. Марко Стојановић обогатио је овај број сјајном причом о стрип серијалу Краков, Краков и стварању часописа Strip Pressing – „Има ли краја авантури?” Рубрику затвара стрип Косте Миловановића „Уста”.
На крају броја налази се исцрпан преглед догађаја који су обележили 2024. годину у Лесковачком културном центру, који је акрибично припремила Ана Злопорубовић.
Посебну димензију овом броју дали су серијали фотографија Дарје Стојановић „Игра светлости и таме” и Ане Димић „Простори духа”.
Желим на крају да захвалим члановима редакције – Предрагу Станковићу, Дејану Ђорђевићу, Марку Стојановићу, Ани Злопорубовић, Леи Станковић, Луки Стојановићу, Игору Марковићу и Владимиру Мичићу. Желим да захвалим свим ауторима прилога; Дарји Стојановић и Ани Димић на уступљеним фотографијама; Марку Серафимовићу на визуелном лику који је подарио часопису; Славиши Саши Ђорђевићу на брижљиво урађеном прелому и лепоти часописа. Захваљујем и издавачу, Лесковачком културном центру, на указаном поверењу.
Следећи одлично поређење којим је Марко Стојановић представио преношење мисије објављивања стрип серијала онима који долазе, „где сваки тркач”, како пише Марко Стојановић „у овом случају поједини аутор или пак ауторски тим, носи серијал до одређене тачке где ће га за наредну етапу покупити и на плећа подићи неко други” – користим прилику да уредничку штафету спустим и уступим је некој новој редакцији, новом главном уреднику који ће, сумње немам, у сарадњи са издавачем наставити мисију коју часопис Наше стварање има у културном животу нашег града од свог оснивања 1953. године.
