УВОДНА РЕЧ СА ПРОМОЦИЈЕ НАШЕГ СТВАРАЊА
Добро вече и добро дошли на представљање првог двоброја часописа Наше стварање за 2024. годину. Вечерас представљамо нову редакцију, представљамо концепцију часописа, сараднике и заједничке идеје око којих смо се окупили.
Први број часописа Наше стварање појавио се у септембру 1953. године. Замишљен је као „часопис за друштвено-политичка питања, науку и књижевност” и убрзо је заузео значајно место у друштвеном, пре свега културном животу Лесковца. Током вишедеценијског трајања часопис је пролазио кроз бројне промене, фазе, прекиде у излажењу, али је ипак опстао, одржао континуитет, а временом јасно изграђена оријентација ка темама књижевности, уметности и културе учинила га је изузетно важним чиниоцем културног живота како града на Ветерници, тако и шире.
Свако уредништво давало је посебан печат часопису, сходно својим визијама и идејама, али је свако настојало да очува његове домете, да га садржајно обогати и потврди место које овај часопис међу сродним гласилима заузима.
Намера овог уредништва управо је таква – да сачува квалитет часописа и да га разноврсношћу прилога учини примамљивим за читалачку публику. Око ове идеје окупили су се чланови редакције: Предраг Станковић, Дејан Ђорђевић, Марко Стојановић, Ана Злопорубовић, Леа Станковић, Лука Стојановић и Владимир Мичић.
Давно осмишљен наслов часописа усмерава и опредељење Уредништва – у часопису ће се наћи прилози који откривају богатство уметничког стваралаштва лесковачке средине, али и прилози сарадника који стварају у другим срединама, што отвара могућност за упознавање различитих токова књижевног и уопште уметничког стварања, различитих интересовања, поетика, опредељења и сл. Надамо се да ће број сарадника из броја у број расти и да ће тиме и наш часопис остварити своју сврху – да допринесе сагледавању разноликог стваралачког мозаика код нас.
Часопис отварају рубрике у којима желимо да читаоцима представимо избор из савременог поетског и прозног стваралаштва. У рубрици „Поезија” своје прилоге доносе Дејан Ђорђевић, Драгица Стојановић, Анастасиа Стоиљковић, Живко Васић Џиџи, Ана Радуловић, Дана Ђорђевић и Никола Стефановић. Рубрику „Проза” отварају приче Предрага Станковића и Дејана Ацовића, а потом се у два прозна циклуса нижу приче награђене на конкурсима „Вукашин Цонић” и „Миша Цветановић” за 2023. годину, испраћене образложењима жирија. Ту су приче Благице Здравковић, Василија Перановића, Јадранке Миленковић; потом приче Огњена Крњаје, Данила Коцића и Љиљане Терентић.
Рубрика „Сведочанства” је шаролик и разноврстан мозаик различитих стваралачких форми. Замишљена је као простор за различите форме књижевно-научног изражавања – за дневничке белешке, интервјуе, преписку, записе, сећања… Пригодним избором академика Данила Басте из стваралаштва Имануела Канта придружујемо се обележавању три века од рођења чувеног филозофа: овај број доноси избор „Тако је говорио Кант”, следећи ће донети избор из текстова о Канту, поново у избору Данила Басте и са његовим пропратним коментарима. Академик Миро Вуксановић уступио нам је део из необјављених дневничких записа „Из дана у дан”. Милорад Грујић доноси портрет Миливоја Ненина, књижевног критичара и историчара књижевности, дописног члана САНУ, добитника Награде „Николај Тимченко” за 2016. годину. Драгана Бедов у овом броју представља преписку између Николаја Тимченка и нашег најбољег познаваоца српске књижевне авангарде Гојка Тешића. Наталија Лудошки уступила нам је необјављени интервју с Драшком Ређепом у којем наш знаменити есејист, књижевни и ликовни критичар представља Растка Петровића. Рубрику затвара текст Татјане Јанков којим представља изложбу посвећену романисти, књижевнику и преводиоцу Душану З. Милачићу, организовану у Народној библиотеци „Радоје Домановић” у Лесковцу.
Часопис има и рубрику у којој се налазе огледи и есеји на одређене теме, као и књижевнокритички текстови о савременој књижевној и књижевнонаучној продукцији. Ову рубрику отвара текст „Две Пушкинове загонетке” Маринка Арсића Ивкова. Данијела Ковачевић Микић представља збирку песама Верољуба Вукашиновића Жалац; Биљана
Мичић романе Спавај, звери моја и Вештице из Илинаца Соње Атанасијевић, а Стеван Јовићевић представља књигу Орфејско завештање Предрага Петровића, добитника Награде „Николај Тимченко” за 2022. годину.
Рубрика „Линије, сенке, боје” посвећена је ликовном животу, ликовној критици и стрипу, са жељом да часопис у још већој мери сведочи о стваралаштву у различитим сферама уметности. Ивана Ристић и Срђан Марковић сведоче о Мајском ликовном салону у Лесковачком културном центру. Леа Станковић представља две изложбе фотографија – Хероји, у галерији ДОТС на Доњем Дорћолу и изложбу посвећену Маргити Стефановић, чланици култног бенда ЕКВ, Маги: Кад кренем ка на Калемегдану. Рубрику затвара табла стрипа Марка Серафимовића инспирисана романом Ситничарница Код срећне руке Горана Петровића.
Управо је Марко Серафимовић свесрдно подржао нашу идеју да часопис добије јединствен, препознатљив дизајн, дајући му својим уметничким печатом препознатљив визуелни лик, на чему му овом приликом најсрдачније захваљујем.
Желела бих да изразим захвалност Милораду Милићевићу, овогодишњем добитнику награде „Шешир Томе Петернека” на фотографијама које нам је несебично уступио и тиме допринео лепоти часописа.
Славиши Саши Ђорђевићу захваљујем на стрпљењу, разумевању и посвећеном раду на прелому часописа.
Владимиру Мичићу захваљујем на брижљиво урађеној лектури, на помоћи у концепцијском осмишљавању часописа и реализацији замишљених идеја.
На крају овог уводног излагања, а пре свега, захваљујем Лесковачком културном центру, директорки Сањи Цонић и уредници књижевног програма Ањи Злопорубовић на части коју су ми указали поверивши ми уредништво часописа Наше стварање.
Жеља ове редакције је да се и кроз прилоге и кроз осмишљавање нових рубрика укључују млади ствараоци који ће нам у овом времену у којем се битно мења улога културне периодике помоћи да часопис остане жив и актуалан културни чинилац, отворен за нове садржаје, сараднике и идеје.
Са надом да ће Наше стварање на достојан начин продужити своје трајање, да ће наставити да живи и да расте у увек живом дијалогу са својом публиком, захављујемо свим сарадницима, свима онима који су својим прилозима, саветима, добрим жељама и намерама подржали рад новог уредништва.
Биљана Мичић
