Изложба „КУЛТУРА СЕЋАЊА: Ко не памти изнова проживљава“ чији су аутори Силвија Крејаковић и Сузана Новчић, музејске саветнице Народног музеја Краљево, организована је поводом обележавања октобарске трагедије у Краљеву 1941. Заснована на фото-документарној историјској грађи, изложба се бави начином на који памтимо и сећамо се овог догађаја, који је брутално променио историју краљевачког подручја, структуру његовог становништва, али пре свега разорио личне и породичне животе.
- Универзалност теме била је стога инспиративна за два одељења Народног музеја у Краљеву: историјско и историје уметности. Полазиште истраживања око културе сећања усидрено у самом историјском догађају — стрељању цивилног становништва на највећем стратишту у Краљеву, у октобру 1941. Ратни злочин против човечности који су починиле јединице немачког Вермахта, спроводио се услед искључиве идеологије нацизма о вредности сто живота цивила у Србији наспрам једног убијеног и педесет за рањеног немачког војника. При ретуширању слике страдања у Лагеру,аутентичне фрагменте сачуване у музејским збиркама, представљају историјски извори, оригинални уметнички и други предмети и документа стрељаних цивила, различитог порекла, узраста, делатности…Странице аутентичног историјског извора – списка погинулих из Жичког среза, насталог 28. маја 1942. у администрацији Окружног начелства, садрже имена, податке о месту рођења, годишту, занимању и месту запослења стрељаних талаца у октобру 1941. Странице списка, у комуникативном и интеракцијском односу поставке и публике, са фотографијама о „бившем животу“ стрељаних талаца 1941, представљени су на 7 великих паноа (120 х 200 цм).
- Следе панои мањих димензија, чији садржај чини фото-документарна грађа о октобарском стрељању. Са наратива преживелих талаца и породица које су изгубиле ближње иаутентичних историјских извора, изложба се усмерава на различита испољавања културе сећања о октобарској трагедији. Овај сегмент изложбе, од мапе злочина, фото-документарног представљања историјскихистраживања о његовим жртвама, али и начини на који се прошлост меморијализовала, представљен је на укупно 13 паноа (70 х 120 цм).Фокус изложбе усмерава се на радове уметника бивше Југославије инспирисане тежином трагедије. Слике које су етаблирани уметници Миодраг Б.Протић, Цуца Сокић, Воја Станић,Максим Седеј, Отон Полок, Гаспари Максим, Бранко Шотра и други поклонили 70-тих година за планирани музеј у Спомен-парку Краљево, а који данас чине јединствену збирку „Југословенски сликари за Спомен-парк“ у уметничком одељењу НМК-а.
- Значај изложбе краљевачког Музеја потврђује да је њеним гостовањемНародни музеј у Зрењанину обележио централну свечаност победе над фашизмом (отварање изложбе: 9. мај 2016), а Народни музеј у Крагујевцу – меморијал крагујевачке трагедије 2016, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобар. Изложба je од 10. октобра 2017. гостовалау Музеју Војводине у Новом Саду, а у Марибору у Музеју народне ослободитве је била отворена 11.09.2018. и трајала је до 12.10. 2018. На крају, изложба је гостаовала у народном музеју Крушевац, у периоду 02.02.2021. – 28.02.2021.
- Изложбу прати обиман репрезентативан каталог, са текстовима ауторки.
