ЛЕСКОВАЦ – Народни музеј у Лесковцу нуди најразноврснија путовања по прошлости, изложеним предметима враћа нас у праисторију, римско доба, остацима са археолошког локалитета Царичин град, нуди нам имагинарну шетњу велелепним здањима шестог века, враћа нас у средњи век – доба витезова и принцеза, доба панађура. Наравно, у својој широкој понуди путовања понудио нам је и путовање и кроз ХIХ и ХХ век, где можемо шетати занатском улицом, видети вртоглави индустријски раст, прошетати чаршијом али и одморити у кафани.
У жељи да вам путовања учини што занимљивијим и раскошнијим, Народни музеј у Лесковцу је организовао и шетњу несвакидашњим Лесковцем – шетњу кроз историју одевања од праисторије до савременог доба и то изложбом „Одело не чини човека, али говори о њему“, која ће у галерији лесковачког Народног музеја бити отворена до 30.9.2022. године.
Поменуту изложбу отворио је градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић који је рекао: „Изложба која се налази пред нама омогућава нам ретку прилику да кроз осам хиљада година дуге историје моде на нашим просторима сагледамо цивилизацијске и културне промене од праисторије, кроз наслеђе старог Рима, средњег века и модерне Србије. Треба имати у виду да одећа и накит не припадају само естетским вредностима једног времена, већ и уметничким, технолошким и научним достигнућима које то време носи са собом и као таква чини важан сегменат људске цивилизације. Иза ове изложбе стоји вишегодишњи рад на сакупљању, обради и презентацији материјала који данас сви ми заједно можемо да видимо и да уживамо у свему. Више од стотину делова одеће и накита које чине ову изложбу представљају немерљиво културно историјско благо које наш лесковачки музеј чува у својим збиркама. Град Лесковац са поносом улаже средства у културу имајући у виду резултате које наше културне институције бележе годинама уназад, а управо ова изложба јесте резултат преданог рада кустоса нешег музеја,“ – након чега се захвалио ауторском тиму и свим упошљеницима на преданом раду како би оживели тај део културног наслеђа и честитао им, 10. мај, дан Народног музеја Лесковац. Захвалио се и конзулу Републике Бугарске господину Цаневу који је данас присуствовао отварању изложбе.
Директор Народног музеја Лесковац Небојша Димитријевић рекао је на отварању: “Ова изложба је резултат преданог рада мојих колега у музеју на прикупљању и презентацији богатог историјског наслеђа нашег простора. Она представља јединствени мозиак сачињен од личних и друштвених естетских и функционалних норми од праисторије до модерног доба. Захваљујем се својим колегиницама на труду и жељи које су уложили како би ова изложба што верније дочарала промене у моди, кићењу и облачењу кроз време. Позивамо вас да сви заједно закорачимо на ову јединствену модну писту дугу осам хиљада година.”
О учесницима и раду на изложби говорила је руководилац пројекта Слађана Рајковић: „У прошлости су одећа и накит много више говорили о појединцу него што је то данас случај, и то не само о његовом односу према облачењу и кићењу, већ и о статусу који је имао у друштву, породици. Откривали су његова религијска опредељења, али и материјални статус.“ Рајковићева је затим детаљно објаснила где су пронађени предмети приказани у изложби, који припадају различитим раздобљима, и говорила о начину одевања људи кроз раздобља, као богатих и сиромашних припадника друштва.
Нешто више о изложби говорила је аутор концепције Мира Ниношевић: „Ово је пројект за који се идеја родила пре десет година када смо радили на поставци у приземљу уз обиље материјала који није могао бити стављен у поставци. Након тога је уследила поставка Златно доба Лесковца, у којој је такође обрађена мода, па поставка пре две године, опет прича о облачењу, накиту и одевању. Зато смо пре две године конкурисали код Министарства културе са пројектом и добили средства у износу од 930 хиљада динара, а као и увек имали подршку града и градоначелника Цветановића у износу од 40% укупних средстава.
Ово је прича о 28 векова историје облачења и кићења у лесковачком крају. Приликом истраживања смо пронашли и податак да је на светској изложби у Паризу 1906. године учествовао и Лесковчанин, кујунџија који је израдио сребрни накит и тим предметом је била представљена Србија. Осим њега учествовали су и ученици ткачке школе. И то су стварно интересантне ствари које смо пронашли радећи на изложби у којој ће, надам се, сви посетиоци уживати.“
Дејан Антић, председник Управног одбора Народног музеја Лесковац, је на свечаној седници Народног музеја, говорио о свим дешавањима у музеју и актуелностима у протеклих годину дана, и притом истакао да ће музеј на Ветерници и у временима пред нама наставити да врши своју стручну, професионалну и духовну мисију и остати оно што и сада јесте, светионик културе у јужним српским крајевима.
