Зелене иглице свеже покошене траве успоровале су Бориславу дах и откуцаје срца. Било је рано, летње јутро, дан као и сваки други. Осим што је била недеља. Једна од оних, спарних, лењих дана у години. Борислав је лежао потрбушке на мекој простирки, усред зеленила, препуштајући се свом својом теженим, тврдој, неравној земљи.
Поглед му је успорено клизио са једне влати траве на другу, каткад зумирајући понеког вредног, упорног мрава или дебељушкасту пчелу. Вредни инсекати су радили ужурбано, као и сваког дана у години. Нису знали да је недеља. Борислав је лагано руком прелазио преко зелених иглица свеже покошене траве, опипавајући прстима оне које су поносито и пркосно вириле из гомиле. Неке кочоперне травчице су успеле да насамаре сечиво косилице. Упадљиво су штрчале. Као да им је једина намера била да се горде и надмећу за неко своје природно право, не марећи за последице.
Док је опипавао травчицу палцем и кажипрстом, испуни га неки чудан осећај који није умео да дефинише. И баш као што сечиво косилице покорава травнату површину, тако је и његов разум покоравао овај чудни, необични осећај. Интуиција. Предосећај да је неко мало чудо, дашак магије, баш ту, надохват руке. Десиће се нешто лепо.
Треба бити храбар или луд препустити се нади и ишчекивању. Али, шта друго преостаје?
Борислав се, свих ових година, извештио у потискивању оваквих осећања. Успевао је да се својим логичним размишљањем избори са оваквим мутним, магловитим доживљајем. Онда би интуиција, чаробњаштво нестало. Прекрио би га талас разума. Ударила би сила, моћна и снажна, на крхки, треперави осећај лепоте.
Полако се окрену на леђа, погледом упртим у разгранату крошњу дрвета под којим је лежао. Лишће се лагано, нечујно померало, услед лепршавог летњег ветрића. Стабло дрвета, чврсто и снажно, допуштало је нежним листићима да на трен пропусте зраке сунца на овом младом лицу.
Природа је већ имала неку своју, само њој знану магију. Исту ону, која је голицала његов пупак, дошаптавајући му да ће се догодити нешто лепо. Прелепо. Борислав је само требало да се препусти том осећају. Да утиша своје преке, рогобатне мисли. Овај пут, разуме је требало да заћути.
Борислав није био један од оних који су волели да дангубе. Увек је био у покрету, брз, динамичан. Његово читаво биће функционисало је под командом хладног и трезвеног разума.
Овог јутра, Борислав се препустио природи. Дангубио је. Успео је да се на трен заустави, лежећи тако на мекој простирки, усред зеленила. Опустио је и последњи мишић свог тела, препуштајући се снажној, пространој земљи на којој је лежао. Летњи поветарац се одважио да растера летњу спарину. Потом је лишће мелодично зашуштало, усмеравајући сунчаве зраке ка његовом лицу. Природа се ускладила са његовим бићем. Зупчаник се покренуо.
Његово лице красио је најлепши смешак. Ставио је руку на стомак, одмах изнад пупка, испод кога су се разлиле најведрије боје. Боје предосећаја.
Лепог и крхког.
Да. Десиће се нешто лепо. Прелепо.
Др Наташа Димитријевић
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.
Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
Напомена:
Град Лесковац: Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Mедија центар 016: „Лесковац на путевима препорода.“ „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражaвају ставове органа који је доделио средства.“
